Kinez dao vreće novca za auto. Bukvalno.
Jedan Kinez ima moć samokontrole u rasipanju koja prevazilazi većinu nas.
Mnogima od nas roditelji u ranim danima usađuju naviku štednje. Fizička personifikacija umerenosti u potrošnji i skupljanja "belog novca za crne dane" nekad je tegla, kutija od kafe, a najčešće "kasica prasica".
U Kini, tačnije u gradu Ljaočengu, živi čovek čija moć samokontrole u rasipanju prevazilazi veliku većinu ljudi. On je sakupio pet tona metalnih novčića i sa vrećama u koje ih je pohranio otišao u salon automobila da kupi automobil. Radnici salona su počeli prebrojavanje 100.000 kovanica u apoenima od jednog juana dok je kupac gledao filmove i spavao u jednoj od ekonomskih prostorija.
Negde na polovini procesa, kada su radnici stigli do nekih 50.000 juana, čovek se smilovao. Preostali deo cene automobila platio je karticom i odvezao se kući.
