BANKROT NEIZBEŽAN! Ovako je uništena najbogatija zemlja Latinske Amerike

Bogatstvo od nafte je nestalo brzo, a inflacija je postala stalni problem - 1996. godine dostigla je čak 100 odsto. Ekonomija nije puno rasla, a gotovo polovina stanovništva je živela ispod granice siromaštva. Sumirajući prvih par meseci Čavezovog mandata, jedan politikolog je čak izjavio da se zemlja "raspada".

Ipak, zavaljujući nafti, Venecuela je bila jedna od bogatijih država u Latinskoj Americi, a i finansije vlade su bile u podnošljivo dobrom stanju. 

O OVOME ZAPADNI MEDIJI ĆUTE: Građevinski bum u Evroazijskoj uniji Rusiji ZARADIO MILIJARDE

Takva je otprilike bila situacija za Čaveza u prvih šest ili sedam godina na vlasti. Davao je gomilu novca siromašnima i učinio mnogo stvari koje su izluđivale sindikate i poslovne lidere matice. Čak ga je 2002. godine šef trgovinske komore zamenio kao predsednika, no ovaj pokušaj je propao nakon svega dva dana.

U 2005. godini stanovništvo je imalo najveći bruto doprinos po glavi u Latinskoj Americi i bez problema su plaćali svoje račune. Čavezove pristalice su čak uspevale da pronađu neke pokazatelje da siromaštvo i pothranjenost opadaju. 

I posle Čaveza... Maduro

Danas, nakon njega, ekonomija Venecuele je u katastrofalnom stanju. Vlada je već u decembru 2015. prestala da objavljuje redovnu ekonomsku statistiku, ali je jedan zvaničnik izjavio za Blumberg da je godišnja stopa inflacije dostigla neverovatnih 150 odsto.

POZIV KOJI SE NE ODBIJA: Hoće li Amerika ući u savez sa Rusijom protiv Islamske države?

No, najnovija procena, projekta koji vodi Stev Hanke govori da je inflacija zapravo 808 odsto. Nestašica hrane je postala ogroman problem, bankrot se čini neizbežnim, a ni potpuni ekonomski kolaps nije nemoguć. 

Razilaženje između prihoda i rashoda u Venecueli počelo još mnogo pre kolapsa cene nafte 2014. godine. Kada je cena nafte dostigla svoj vrhunac u julu 2008. godine, prihodi vlade, od kojih 40 odsto dolazi direktno od nafte - već su opadali! 

Glavni problem je bila venecuelska proizvodnja nafte, koja je pala sa 3,3 milona barela dnevno u 2006. godini na 2,7 miliona u 2011, a u 2014. je i dalje bila na 2,7 miliona. 

Venecueli ne ponestaje nafte, to dokazuju rezerve koje su naglo skočile od 2000. godine, kada su geolozi otkrili rezerve u Orinoko pojasu. Ali, da se ta nafta upotrebi, potrebno je mnogo resursa i stručnosti, a obe ove komponente nedostaju kompanijama koje su u državnom vlasništvu.

Državna potrošnja je jedno vreme bila pod kontrolom zahvaljujući poreskim prihodima, ali od 2010. godine potrošnja počinje da raste. Tokom svojih poslednjih godina, Čavez, koji je umro od raka 2013. godine, je zajedno sa svojim novoizabranim naslednikom Nikolasom Madurom, živeo u rasipništvu. 

Vladavina "petrolizma"

Deficit budžeta do kraja 2015. godine iznosio je 20 odsto što naravno nije nečuveno za zemlje izvoznice nafte tokom pada cena - deficit Saudijske Arabije je takođe bio oko 20 odsto. Ali razlika između Saudijske Arabije i Venecuele je što ona štedi tokom vrhunca, dok Venecuela ima hronični deficit od više od 10 odsto.

GADAFIJEVA AHILOVA PETA: Zbog ove NEOBIČNE ŽELJE je stao Zapadu na žulj! (VIDEO)

U 2005. godini, Čaves je svoj pristup u vođenju države nazvao "Socijalizam 21. veka", ali za ostatak sveta to je više ličilo na ono što je politolog Teri Lin Karl nazvao "petrolizam" - stanje kada je potrošnja novca od nafte glavna svrha i cilj vlade, pa čak i onda kada novac polako nestaje. Ovaj pristup rezultirao je nemogućom situacijom u zemlji. Da bi mogli da plate svoje račune, vlada je pozajmila 45 milijardi dolara od Kine. 

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro zbog teške krize u toj zemlji uveo je vanredno stanje. Ankete pokazuju da je preko 70 odsto građana za smenu predsednika, pa analitičari procenjuju da će Maduro teško dočekati kraj mandata 2018. godine u predsedničkoj rezidenciji.

Venecuela se suočava sa velikom inflacijom, nestašicama hrane i struje koje su tako drastične da je čak predsednik države lično zamolio žene da prestanu da suše kosu fenom da bi uštedele struju. Samo tokom ove godine ekonomija ove zemlje pala je za osam odsto, inflacija je tri puta veća, a očekuje se da do kraja godine pređe neverovatnih 700 odsto.

Čavez možda više nije tu, ali je očigledno da je ovo njegova kriza. Preuzeo je zemlju koja se nekako držala i pretvorio je u državu koja je na dobrom putu da postane izgubljen slučaj. Naravno, ima i gorih vrsta vladara od njega, ali što se tiče osnovnih makroekonomskih pokazatelja, Hugo Čavez je zasigurno jedan od najgorih vođa koje je sve ikada vidio.