БАНКРОТ НЕИЗБЕЖАН! Овако је уништена најбогатија земља Латинске Америке

Богатство од нафте је нестало брзо, а инфлација је постала стални проблем - 1996. године достигла је чак 100 одсто. Економија није пуно расла, а готово половина становништва је живела испод границе сиромаштва. Сумирајући првих пар месеци Чавезовог мандата, један политиколог је чак изјавио да се земља "распада".

Ипак, заваљујући нафти, Венецуела је била једна од богатијих држава у Латинској Америци, а и финансије владе су биле у подношљиво добром стању. 

О ОВОМЕ ЗАПАДНИ МЕДИЈИ ЋУТЕ: Грађевински бум у Евроазијској унији Русији ЗАРАДИО МИЛИЈАРДЕ

Таква је отприлике била ситуација за Чавеза у првих шест или седам година на власти. Давао је гомилу новца сиромашнима и учинио много ствари које су излуђивале синдикате и пословне лидере матице. Чак га је 2002. године шеф трговинске коморе заменио као председника, но овај покушај је пропао након свега два дана.

У 2005. години становништво је имало највећи бруто допринос по глави у Латинској Америци и без проблема су плаћали своје рачуне. Чавезове присталице су чак успевале да пронађу неке показатеље да сиромаштво и потхрањеност опадају. 

И после Чавеза... Мадуро

Данас, након њега, економија Венецуеле је у катастрофалном стању. Влада је већ у децембру 2015. престала да објављује редовну економску статистику, али је један званичник изјавио за Блумберг да је годишња стопа инфлације достигла невероватних 150 одсто.

ПОЗИВ КОЈИ СЕ НЕ ОДБИЈА: Хоће ли Америка ући у савез са Русијом против Исламске државе?

Но, најновија процена, пројекта који води Стев Ханке говори да је инфлација заправо 808 одсто. Несташица хране је постала огроман проблем, банкрот се чини неизбежним, а ни потпуни економски колапс није немогућ. 

Разилажење између прихода и расхода у Венецуели почело још много пре колапса цене нафте 2014. године. Када је цена нафте достигла свој врхунац у јулу 2008. године, приходи владе, од којих 40 одсто долази директно од нафте - већ су опадали! 

Главни проблем је била венецуелска производња нафте, која је пала са 3,3 милона барела дневно у 2006. години на 2,7 милиона у 2011, а у 2014. је и даље била на 2,7 милиона. 

Венецуели не понестаје нафте, то доказују резерве које су нагло скочиле од 2000. године, када су геолози открили резерве у Ориноко појасу. Али, да се та нафта употреби, потребно је много ресурса и стручности, а обе ове компоненте недостају компанијама које су у државном власништву.

Државна потрошња је једно време била под контролом захваљујући пореским приходима, али од 2010. године потрошња почиње да расте. Током својих последњих година, Чавез, који је умро од рака 2013. године, је заједно са својим новоизабраним наследником Николасом Мадуром, живео у расипништву. 

Владавина "петролизма"

Дефицит буџета до краја 2015. године износио је 20 одсто што наравно није нечувено за земље извознице нафте током пада цена - дефицит Саудијске Арабије је такође био око 20 одсто. Али разлика између Саудијске Арабије и Венецуеле је што она штеди током врхунца, док Венецуела има хронични дефицит од више од 10 одсто.

ГАДАФИЈЕВА АХИЛОВА ПЕТА: Због ове НЕОБИЧНЕ ЖЕЉЕ је стао Западу на жуљ! (ВИДЕО)

У 2005. години, Чавес је свој приступ у вођењу државе назвао "Социјализам 21. века", али за остатак света то је више личило на оно што је политолог Тери Лин Карл назвао "петролизам" - стање када је потрошња новца од нафте главна сврха и циљ владе, па чак и онда када новац полако нестаје. Овај приступ резултирао је немогућом ситуацијом у земљи. Да би могли да плате своје рачуне, влада је позајмила 45 милијарди долара од Кине. 

Председник Венецуеле Николас Мадуро због тешке кризе у тој земљи увео је ванредно стање. Анкете показују да је преко 70 одсто грађана за смену председника, па аналитичари процењују да ће Мадуро тешко дочекати крај мандата 2018. године у председничкој резиденцији.

Венецуела се суочава са великом инфлацијом, несташицама хране и струје које су тако драстичне да је чак председник државе лично замолио жене да престану да суше косу феном да би уштеделе струју. Само током ове године економија ове земље пала је за осам одсто, инфлација је три пута већа, а очекује се да до краја године пређе невероватних 700 одсто.

Чавез можда више није ту, али је очигледно да је ово његова криза. Преузео је земљу која се некако држала и претворио је у државу која је на добром путу да постане изгубљен случај. Наравно, има и горих врста владара од њега, али што се тиче основних макроекономских показатеља, Хуго Чавез је засигурно један од најгорих вођа које је све икада видио.