Ko su novi krojači sudbine Evrope?
Federika Mogerini i Donald Tusk su novi predstavnici EU u sledećih pet godina, a njihov izbor je podigao dosta prašine u zemljama članicama. Iako obećavaju građanima EU novu energiju, Evropa je zabrinuta da li su oni drim tim u ovako kritičnom trenutku kada nova ekonomska kriza kuca na vrata, a građanski rat u Ukrajini zaoštrava odnose između Istoka i Zapada.
Lisabonskim sporazumom su pre pet godina prvi put otvorene ove pozicije, kada su izabrani Ketrin Ešton i Herman van Rompej, a sada su dobili naslednike od kojih se očekuje mnogo.
Glavni „nedostaci“ Federike Mogerini, nove šefice evropske diplomatije, a ujedno i potpredsednice Evropske komisije su njeno nedovoljno iskustvo, jer je u italijanskoj diplomatiji tek od februara ove godine. Ona odlično govori engleski i francuski, ali je za baltičke zemlje i Poljsku, previše naklonjena Putinu.
Navodno je za funkciju šefice diplomatije EU previše mlada, na šta je Mogerini odgovorila rečima: „Godine su jedino što se ne može promeniti“. S druge strane, Evropljani zameraju Donaldu Tusku što ne govori tečno engleski jezik.
Zanimljivo je i da se 41-godišnja Mogerini u svom prvom obraćanju javnosti nije osvrnula na krizu u istočnoj Ukrajini. Umesto toga, govorila je o jedinicama Islamske Države, Siriji, Bliskom istoku, Libiji i problemu izbeglica.
Buduća šefica evropske diplomatije kaže da „potpisuje“ reči svoje prethodnice, Ketrin Ešton, da „vojni put nije rešenje“ i da se i pored sankcija „diplomatski kanali“ sa Rusijom moraju držati otvoreni i poručuje: „Moja namera je jasna. Želim da uložim svu svoju energiju radeći u interesu svake zemlje članice EU i svih građana EU.“ Frederika Mogerini, koja od 1. novembra preuzima funkciju visoke evropske predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost, u svojstvu šefice italijanske diplomatije krajem prošlog meseca posetila je Beograd i tom prilikom poručila da „ceni kontinuitet prijateljskih odnosa sa Srbijom“ i dodala da će „i dalje podržavati evropsku perspektivu Srbije, kao nastavak dijaloga s Prištinom.“
Mogerini je pre samo pola godine, u februaru, preuzela resor diplomatije u vladi premijera Matea Rencija.
U avgustu prošle godine izabrana je za predsedavajućeg italijanske delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO, a bila je i član delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.
Predsedavala je i interparlamentarnom grupom za razvojnu saradnju, član je Instituta za međunarodne odnose. Po obrazovanju je diplomirani politikolog.
Ljubimac Merkelove
Čini se da je u ovoj „dvojci za Evropu“ bolje prošao Donald Tusk, za koga je nemačka kancelarka Angela Merkel puna hvale i prilično se založila za izbor poljskog premijera na funkciju šefa Saveta Evropske unije. Tusk je političar specifičnog profila i sa određenim karakteristikama.
Sama Merkel je rekla da je „ubeđen i uverljiv Evropljanin“, a nemački mediji spekulišu da je time htela da se ogradi od izbora Federike Mogerini za naslednicu Ketrin Ešton. Ipak, Tusku zameraju što ne govori tečno engleski jezik, na šta je on pokušao da se našali rekavši: „I will Polish my English“, što je dvosmislena igra reči poljskog premijera. Da li će pričati poljsko-engleski ili zaista ispolirati svoj engleski, ostaje da se vidi, ali nemački mediji zameraju Evropi što prvo imenuje kandidate, a onda obraća pažnju na njihove kvalifikacije.
Donald Tusk je dugogodišnji predsednik vlade Poljske je drugi predsednik Evropskog saveta i prvi predstavnik zemalja sa prostora centralne, odnosno istočne Evrope, koje su se priključile EU pre desetak godina, koji dolazi na ovu funkciju. Rođen je 1957. godine u Gdanjsku i u tom gradu je i završio fakultet. Po obrazovanju je istoričar. Političkim radom se bavio još tokom studija, kada je bio aktivan sledbenik "Solidarnosti".
Po etničkom poreklu je Kašub. Kašubi su mali slovenski narod, nastanjen u poljskoj Pomeraniji. Najvećim delom se identifikuju sa Poljacima. Osnivač je i predsednik stranke Građanska platforma, koja važi za političku organizaciju desnog centra. Tuska smatraju za liberalnog političara, ponešto konzervativnih stavova. U poslednje vreme često se oglašavao reakcijama na događaje u susednoj Ukrajini, koju s Poljskom vezuje duga, često i burna istorija.
Pre nekoliko dana je, s tim u vezi, izjavio da, na osnovu obaveštajnih informacija NATO-a i Poljske, postoje dokazi da su regularne jedinice ruske armije aktivne u Ukrajini. Naglašavao je da Poljska "pomno prati razvoj događaja u Ukrajini jer je zabrinuta zbog posledica koje bi postupci Moskve mogli imati po njenu sopstvenu bezbednost". Tusk je tada izjavio i da njegova namera nije da "pojača osećaj ugroženosti, već da ojača osećaj odgovornosti".
Za šefa evropske diplomatije se očekivao kandidat iz redova socijalista, s obzirom na izbor Žan Kloda Junkera, kao konzervativca, na mesto predsednika novog saziva EK, koji bi trebalo da počne sa radom u novembru.
Takođe, zbog sve manjeg broja žena na vodećim funkcijama u Evropskoj komisiji, očekivalo se da bi odlazeću šeficu evropske diplomatije, mogla da zameni nova visoka predstavnica.
Kao i pre pet godina, EU je i ovoga puta odlučila da svoju diplomatsku službu poveri ne tako poznatoj i u spoljnim poslovima ne mnogo iskusnoj političarki, šefici italijanske diplomatije, Federiki Mogerini.
“Federika Mogerini će biti novo lice EU u našim svakodnevnim poslovima sa međunarodnim partnerima”, izjavio je predsednik Evropskog saveta, Herman van Rompej predstavljajući evropskim medijima okupljenim na samitu u Briselu 41-godišnju Mogerini, koja se, kao najmlađa na toj funkciji u istoriji italijanskih vlada, od februara ove godine nalazi na mestu ministarke spoljnih poslova Italije.
Berlinski mediji Frankfurter rundšau i Tagescajtung iznose svoj skepticizam u tako brz izbor.
Lideri Evropske unije su se iznenađujuće brzo odlučili. Čak i pre letnje pauze pao je dogovor o izboru Žan-Kloda Junkera za šefa Komisije EU i reizboru Martina Šulca za predsednika Parlamenta EU.
„Tim je sada kompletan. To govori da je barem jedan ćorsokak u Briselu izbegnut. Krizu u rukovodstvu, Unija sebi ne može da priušti jer ima dovoljno drugih problema. U komšiluku je postalo prilično opasno. Konflikti se gomilaju – od Ukrajine, preko Sirije, do Libije. Evropskoj privredi ponovo preti recesija. Ekspanziji je izgleda došao kraj i pre nego što je do zamaha došlo.“ piše list Handelsblat.
