Ко су нови кројачи судбине Европе?
Федерика Могерини и Доналд Туск су нови представници ЕУ у следећих пет година, а њихов избор је подигао доста прашине у земљама чланицама. Иако обећавају грађанима ЕУ нову енергију, Европа је забринута да ли су они дрим тим у овако критичном тренутку када нова економска криза куца на врата, а грађански рат у Украјини заоштрава односе између Истока и Запада.
Лисабонским споразумом су пре пет година први пут отворене ове позиције, када су изабрани Кетрин Ештон и Херман ван Ромпеј, а сада су добили наследнике од којих се очекује много.
Главни „недостаци“ Федерике Могерини, нове шефице европске дипломатије, а уједно и потпредседнице Европске комисије су њено недовољно искуство, јер је у италијанској дипломатији тек од фебруара ове године. Она одлично говори енглески и француски, али је за балтичке земље и Пољску, превише наклоњена Путину.
Наводно је за функцију шефице дипломатије ЕУ превише млада, на шта је Могерини одговорила речима: „Године су једино што се не може променити“. С друге стране, Европљани замерају Доналду Туску што не говори течно енглески језик.
Занимљиво је и да се 41-годишња Могерини у свом првом обраћању јавности није осврнула на кризу у источној Украјини. Уместо тога, говорила је о јединицама Исламске Државе, Сирији, Блиском истоку, Либији и проблему избеглица.
Будућа шефица европске дипломатије каже да „потписује“ речи своје претходнице, Кетрин Ештон, да „војни пут није решење“ и да се и поред санкција „дипломатски канали“ са Русијом морају држати отворени и поручује: „Моја намера је јасна. Желим да уложим сву своју енергију радећи у интересу сваке земље чланице ЕУ и свих грађана ЕУ.“ Фредерика Могерини, која од 1. новембра преузима функцију високе европске представнице за спољну политику и безбедност, у својству шефице италијанске дипломатије крајем прошлог месеца посетила је Београд и том приликом поручила да „цени континуитет пријатељских односа са Србијом“ и додала да ће „и даље подржавати европску перспективу Србије, као наставак дијалога с Приштином.“
Могерини је пре само пола године, у фебруару, преузела ресор дипломатије у влади премијера Матеа Ренција.
У августу прошле године изабрана је за председавајућег италијанске делегације у Парламентарној скупштини НАТО, а била је и члан делегације у Парламентарној скупштини Савета Европе.
Председавала је и интерпарламентарном групом за развојну сарадњу, члан је Института за међународне односе. По образовању је дипломирани политиколог.
Љубимац Меркелове
Чини се да је у овој „двојци за Европу“ боље прошао Доналд Туск, за кога је немачка канцеларка Ангела Меркел пуна хвале и прилично се заложила за избор пољског премијера на функцију шефа Савета Европске уније. Туск је политичар специфичног профила и са одређеним карактеристикама.
Сама Меркел је рекла да је „убеђен и уверљив Европљанин“, а немачки медији спекулишу да је тиме хтела да се огради од избора Федерике Могерини за наследницу Кетрин Ештон. Ипак, Туску замерају што не говори течно енглески језик, на шта је он покушао да се нашали рекавши: „И will Полисх my English“, што је двосмислена игра речи пољског премијера. Да ли ће причати пољско-енглески или заиста исполирати свој енглески, остаје да се види, али немачки медији замерају Европи што прво именује кандидате, а онда обраћа пажњу на њихове квалификације.
Доналд Туск је дугогодишњи председник владе Пољске је други председник Европског савета и први представник земаља са простора централне, односно источне Европе, које су се прикључиле ЕУ пре десетак година, који долази на ову функцију. Рођен је 1957. године у Гдањску и у том граду је и завршио факултет. По образовању је историчар. Политичким радом се бавио још током студија, када је био активан следбеник "Солидарности".
По етничком пореклу је Кашуб. Кашуби су мали словенски народ, настањен у пољској Померанији. Највећим делом се идентификују са Пољацима. Оснивач је и председник странке Грађанска платформа, која важи за политичку организацију десног центра. Туска сматрају за либералног политичара, понешто конзервативних ставова. У последње време често се оглашавао реакцијама на догађаје у суседној Украјини, коју с Пољском везује дуга, често и бурна историја.
Пре неколико дана је, с тим у вези, изјавио да, на основу обавештајних информација НАТО-а и Пољске, постоје докази да су регуларне јединице руске армије активне у Украјини. Наглашавао је да Пољска "помно прати развој догађаја у Украјини јер је забринута због последица које би поступци Москве могли имати по њену сопствену безбедност". Туск је тада изјавио и да његова намера није да "појача осећај угрожености, већ да ојача осећај одговорности".
За шефа европске дипломатије се очекивао кандидат из редова социјалиста, с обзиром на избор Жан Клода Јункера, као конзервативца, на место председника новог сазива ЕК, који би требало да почне са радом у новембру.
Такође, због све мањег броја жена на водећим функцијама у Европској комисији, очекивало се да би одлазећу шефицу европске дипломатије, могла да замени нова висока представница.
Као и пре пет година, ЕУ је и овога пута одлучила да своју дипломатску службу повери не тако познатој и у спољним пословима не много искусној политичарки, шефици италијанске дипломатије, Федерики Могерини.
“Федерика Могерини ће бити ново лице ЕУ у нашим свакодневним пословима са међународним партнерима”, изјавио је председник Европског савета, Херман ван Ромпеј представљајући европским медијима окупљеним на самиту у Бриселу 41-годишњу Могерини, која се, као најмлађа на тој функцији у историји италијанских влада, од фебруара ове године налази на месту министарке спољних послова Италије.
Берлински медији Франкфуртер рундшау и Тагесцајтунг износе свој скептицизам у тако брз избор.
Лидери Европске уније су се изненађујуће брзо одлучили. Чак и пре летње паузе пао је договор о избору Жан-Клода Јункера за шефа Комисије ЕУ и реизбору Мартина Шулца за председника Парламента ЕУ.
„Тим је сада комплетан. То говори да је барем један ћорсокак у Бриселу избегнут. Кризу у руководству, Унија себи не може да приушти јер има довољно других проблема. У комшилуку је постало прилично опасно. Конфликти се гомилају – од Украјине, преко Сирије, до Либије. Европској привреди поново прети рецесија. Експанзији је изгледа дошао крај и пре него што је до замаха дошло.“ пише лист Ханделсблат.
