Konferencija u Berlinu jasan znak za Zapadni Balkan
BERLIN – Nova konferencija zemalja Zapadnog Balkana biće održana u Berlinu, ovoga puta na inicijativu nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je bila počasni gost na prethodnom samitu ovih država u Dubrovniku, pre malo više od mesec dana. Kao domaćin, Nemačka šalje jasan znak da je region još uvek ključna karika koja nedostaje evropskoj porodici država, kako bi ideja o ujedinjenoj Evropi konačno mogla biti ispunjena. Ali sama brzina napretka ka statusu članice EU, zavisiće isključivo od zemalja kandidata.
Konferencija u Berlinu biće na ministarskom nivou, s tim što će pored premijera država Zapadnog Balkana biti i ministri privrede i inostranih poslova, što mnogo govori o oblastima koje će biti pokrivene ovom konferencijom ali i o značaju koji Nemačka pridaje ovom delu Evrope u političkom i ekonomskom smislu. Kao najuticajnija država EU, Nemačka je najvažniji partner zemljama koje teže članstvu.
U fokusu skupa u Berlinu su evroatlanske intregracija regiona, ali i zajednički projekti zemalja Zapadnog Balkana, kojim oni doprinose dinamičnijem ekonomskom razvoju. S obzirom na format, konferencija u Berlinu ima dvojaku dimenziju: političku i ekonomsku. Nemačka inicijativa za Berlinsku konferenciju svakako je podsticaj za jačanje regionalne saradnje i ohrabrenje za zemlje Zapadnog Balkana da još odlučnije nastave putem evropskih integracija. Ovaj regionalni pristup i opšta zainteresovanost Nemačke šalje jasan znak njene zanteresovanost za prisustvo u ovom delu Evrope.
Agenda
Jačanje regionalne saradnje želja je ne samo EU, već i država Zapadnog Balkana. Jedino na taj način se nagomilani problemi iz prošlosti, koje otežavaju saradnju i pomirenje među državama, mogu rešiti. Unija svakako planira da nastavi širenje ali ne želi da „uveze“ i probleme. Iako se svi slažu da ih treba rešiti, čini se da rezultata koji bi zadovoljili sve strane još uvek nema.
Što se tiče pitanja ekonomije, odnosno ekonomskog dela konferencije, u organizaciji nemačkog Ministarstva za privredu i energiju, planirana je diskusiju na temu projekata iz oblasti energetike, tehnologije i infrastrukture, odnosno razgovor o ekonomskoj saradnji na Zapadnom Balkanu. Sastanak će otvoriti savezni ministar privrede i energetike Nemačke, Zigmar Gabrijel, koji je već u pozivu na ovu konfenrencije izneo stav da u budućnosti, ova "regija nudi velike mogućnosti".
Kada je reč političkoj dimenziji konferencije, premijeri zemalja Zapadnog Balkana će s kancelarkom Merkel razmeniti mišljenja o temama šireg regionalnog karaktera i značaja, s posebnim fokusom na evropsku integraciju država na Balkanu i merama pomirenja u regionu. A reforme društva i efikasne institucije jesu jedini objektivan kriterijum za članstvo u EU.
Sa svoje strane, Srbija, njeni građani i ova Vlada rade uporno, ubrzano i mnogo na ukupnim reformama, koje nisu lake, i to je prepoznato i u EU i u Nemačkoj. Sam ministar inostranih poslova Nemačke, Frank Valter Štajnmajer, nedavno je ocenio reforme u Srbiji impresivnim.
Štajnmajer će na konferenciji razgovarati sa svojim kolegama iz inotranih poslova zemalja Zapadnog Balkana, nagovestivši da će to biti velika prilika za ove zemlje da, ne samo predstave dosadašnje rezultate, već i da razmene mišljenja o eventualnoj budućoj saradnji.
Kako je sve počelo?
Jedanaesta je godina od sastanka na kojem su šefovi država Evropske unije postavili temelje savremenih odnosa sa zemljama Zapadnog Balkana. Bio je to istorijski samit u Solunu. Zaključci sa ovog sastanka se uvek evociraju, kada se naglašava predanost EU ideji proširenja na Zapadni Balkan.
Evropski savet je državama Zapadnog Balkana na Solunskom samitu deklarativno dao “nedvosmislenu podršku za evropsku perspektivu”, dok “brzina napretka zavisi od zemalja regiona”. Velikim proširenjem iz 2004. godine, “istorijski imperativ” ujedinjenja Evrope je prestao da bude pokretačka snaga proširenja. Od tog proširenja do danas, pravna regulativa EU koju kandidati za članstvo moraju da usvoje je porasla sa 31 na 35 pregovaračkih poglavlja.
Pored kriterijuma iz Kopenhagena, zaključcima iz Soluna za Zapadni Balkan je predviđeno da je za napredak ka članstvu neophodna i regionalna saradnja, kao i saradnja sa Haškim tribunalom. Sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju, ne samo da moraju biti usvojeni, već i uspešno implementirani. Pregovori o pristupanju su postali "otvoren proces čiji se ishod ne može unapred garantovati".
Najzad, Lisabonski ugovor propisuje da zemlja koja želi da se pridruži Uniji treba, ne samo da poštuje vrednosti EU, već i da ih promoviše. U isto vreme, Ugovorom se daje veća fleksibilnost državama članica pri odlučivanju o uslovima za proširenje.
Pre jedanaest godina, najjača kočnica za Zapadni Balkan bile su dominirajuće nazadne i nacionalističke političke snage. Danas je politička scena regiona konsolidovana u pravcu integracije u EU. Brojni izazovi preostaju, posebno jačanje regionalne saradnje, kao i pravne države i institucionalnih kapaciteta država regiona. Opšti utisak je da je brzina napretka regiona spora, a posvećenost država EU integraciji Zapadnog Balkana nedovoljno jasna.
Evropska perspektiva Zapadnog Balkana
Nemačka kancelarka Angela Merkel je uoči konferencije poručila da sve zemlje regiona "imaju evropsku perspektivu", ali da članstvo u EU zavisi od brzine sprovođenja potrebnih reformi. Ona je ukazala da je na Balkanu potrebno imati "dug dah", kao i da zemlje regiona "ne smeju prerano biti prepuštene same sebi".
Cilj ove konferencije je da se sagledaju otvorena pitanja koja “muče region” više godina i daju novi impulsi za odgovaranje na njih. “Što brže zemlje prođu taj proces, brže će moći i da pristupe“, naglasila je Merkelova.
