Конференција у Берлину јасан знак за Западни Балкан
БЕРЛИН – Нова конференција земаља Западног Балкана биће одржана у Берлину, овога пута на иницијативу немачке канцеларке Ангеле Меркел, која је била почасни гост на претходном самиту ових држава у Дубровнику, пре мало више од месец дана. Као домаћин, Немачка шаље јасан знак да је регион још увек кључна карика која недостаје европској породици држава, како би идеја о уједињеној Европи коначно могла бити испуњена. Али сама брзина напретка ка статусу чланице ЕУ, зависиће искључиво од земаља кандидата.
Конференција у Берлину биће на министарском нивоу, с тим што ће поред премијера држава Западног Балкана бити и министри привреде и иностраних послова, што много говори о областима које ће бити покривене овом конференцијом али и о значају који Немачка придаје овом делу Европе у политичком и економском смислу. Као најутицајнија држава ЕУ, Немачка је најважнији партнер земљама које теже чланству.
У фокусу скупа у Берлину су евроатланске интреграција региона, али и заједнички пројекти земаља Западног Балкана, којим они доприносе динамичнијем економском развоју. С обзиром на формат, конференција у Берлину има двојаку димензију: политичку и економску. Немачка иницијатива за Берлинску конференцију свакако је подстицај за јачање регионалне сарадње и охрабрење за земље Западног Балкана да још одлучније наставе путем европских интеграција. Овај регионални приступ и општа заинтересованост Немачке шаље јасан знак њене зантересованост за присуство у овом делу Европе.
Агенда
Јачање регионалне сарадње жеља је не само ЕУ, већ и држава Западног Балкана. Једино на тај начин се нагомилани проблеми из прошлости, које отежавају сарадњу и помирење међу државама, могу решити. Унија свакако планира да настави ширење али не жели да „увезе“ и проблеме. Иако се сви слажу да их треба решити, чини се да резултата који би задовољили све стране још увек нема.
Што се тиче питања економије, односно економског дела конференције, у организацији немачког Министарства за привреду и енергију, планирана је дискусију на тему пројеката из области енергетике, технологије и инфраструктуре, односно разговор о економској сарадњи на Западном Балкану. Састанак ће отворити савезни министар привреде и енергетике Немачке, Зигмар Габријел, који је већ у позиву на ову конфенренције изнео став да у будућности, ова "регија нуди велике могућности".
Када је реч политичкој димензији конференције, премијери земаља Западног Балкана ће с канцеларком Меркел разменити мишљења о темама ширег регионалног карактера и значаја, с посебним фокусом на европску интеграцију држава на Балкану и мерама помирења у региону. А реформе друштва и ефикасне институције јесу једини објективан критеријум за чланство у ЕУ.
Са своје стране, Србија, њени грађани и ова Влада раде упорно, убрзано и много на укупним реформама, које нису лаке, и то је препознато и у ЕУ и у Немачкој. Сам министар иностраних послова Немачке, Франк Валтер Штајнмајер, недавно је оценио реформе у Србији импресивним.
Штајнмајер ће на конференцији разговарати са својим колегама из инотраних послова земаља Западног Балкана, наговестивши да ће то бити велика прилика за ове земље да, не само представе досадашње резултате, већ и да размене мишљења о евентуалној будућој сарадњи.
Како је све почело?
Једанаеста је година од састанка на којем су шефови држава Европске уније поставили темеље савремених односа са земљама Западног Балкана. Био је то историјски самит у Солуну. Закључци са овог састанка се увек евоцирају, када се наглашава преданост ЕУ идеји проширења на Западни Балкан.
Европски савет је државама Западног Балкана на Солунском самиту декларативно дао “недвосмислену подршку за европску перспективу”, док “брзина напретка зависи од земаља региона”. Великим проширењем из 2004. године, “историјски императив” уједињења Европе је престао да буде покретачка снага проширења. Од тог проширења до данас, правна регулатива ЕУ коју кандидати за чланство морају да усвоје је порасла са 31 на 35 преговарачких поглавља.
Поред критеријума из Копенхагена, закључцима из Солуна за Западни Балкан је предвиђено да је за напредак ка чланству неопходна и регионална сарадња, као и сарадња са Хашким трибуналом. Споразуми о стабилизацији и придруживању, не само да морају бити усвојени, већ и успешно имплементирани. Преговори о приступању су постали "отворен процес чији се исход не може унапред гарантовати".
Најзад, Лисабонски уговор прописује да земља која жели да се придружи Унији треба, не само да поштује вредности ЕУ, већ и да их промовише. У исто време, Уговором се даје већа флексибилност државама чланица при одлучивању о условима за проширење.
Пре једанаест година, најјача кочница за Западни Балкан биле су доминирајуће назадне и националистичке политичке снаге. Данас је политичка сцена региона консолидована у правцу интеграције у ЕУ. Бројни изазови преостају, посебно јачање регионалне сарадње, као и правне државе и институционалних капацитета држава региона. Општи утисак је да је брзина напретка региона спора, а посвећеност држава ЕУ интеграцији Западног Балкана недовољно јасна.
Европска перспектива Западног Балкана
Немачка канцеларка Ангела Меркел је уочи конференције поручила да све земље региона "имају европску перспективу", али да чланство у ЕУ зависи од брзине спровођења потребних реформи. Она је указала да је на Балкану потребно имати "дуг дах", као и да земље региона "не смеју прерано бити препуштене саме себи".
Циљ ове конференције је да се сагледају отворена питања која “муче регион” више година и дају нови импулси за одговарање на њих. “Што брже земље прођу тај процес, брже ће моћи и да приступе“, нагласила је Меркелова.
