KORUPCIJA U ZDRAVSTVU: Kako smo sistematski uništeni od doktora?
Korupcija nije samo primanje i davanje mita, već i naplaćivanje usluga bez osnova, upućivanje pacijenata na privatnu praksu, prodaja leka koji nedostaje od strane lekara, neregularni odlasci u invalidsku penziju, preporučivanje tačno određenog leka ili pomagala od strane lekara, tačnije, svedoci smo sistemske korupcije.
Zdravstvo u Srbiji je grana u kojoj vlada sistemska korupcija, od zloupotreba ovlašćenja, preko trgovine uticajem, do nenamenskog trošenja sredstava, a posebna priča je običaj upućivanja pacijenata na privatnu lekarsku praksu od strane lekara u javnim ustanovama, kaže Lidija Kujundžić, načelnica PR službe Agencije za borbu protiv korupcije.
Kada je reč o uzrocima ovakvog stanja, upućivanje pacijenata u privatnu praksu potiče od toga što je u zdravstvenim radnicima sadašnjim zakonskim rešenjima omogućeno i dozvoljeno da u isto vreme rade i u javnom i u privatnom sektoru. Na delu je, dakle, primer legalnog, potencijalnog sukoba interesa, navode u Agenciji za borbu protiv korupcije.
Đorđević im je, kako se sumnja, davao 10 odsto od svake obavljene analize ili intervencije na privatnoj klinici. On je od 1. novembra 2012. godine do kraja decembra prošle godine osumnjičenim lekarima iz Doma zdravlja u Pirotu isplatio ukupno 313.430. dinara, saopšteno je iz MUP-a Srbije.
Poznat je skandal u pirotskoj bolnici, kada su u maju ove godine uhapšeni svi ginekolozi u toj ustanovi zbog primanja mita, a doktori su osumnjičeni da su uzimali i do 1000 evra od vlasnika privatne prakse nadoknade za slanje trudnica na dabl testove ili prekid trudnoće u tu privatnu kliniku. Tada je priveden i Ljubiša Đorđević, vlasnik istoimene klinike, koji se sumnjiči da je doktorima davao mito.
Potrebno je rešavanje problema na nivou pojedinačnih zdravstvenih institucija, navodi Agencija za borbu protiv korupcije, i savetuje usvajanje Kodeksa ponašanja koji bi tretirao sukob interesa na suštinski način, sa posledicama za njegovo kršenje. Najveća odgovornost za usvajanje, primenu i kontrolu ovakvog dokumenta je na rukovodiocima svake pojedinačne institucije u zdravstvu.
Najveći deo peticija koji građani upućuju Agenciji za borbu protiv korupcije se odnose na: zloupotrebe ovlašćenja u zdravstvu na višem nivou, trgovina uticajem, nenamensko trošenje sredstava od strane kliničko-bolničkih centara, zloupotreba u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, zloupotreba u vezi sa javnim nabavkama, nečinjenje nikakvih napora da se smanje dugogodišnje liste čekanja (posebno usluge radioterapije i kardiohirurgije), nezakonito zapošljavanje i otpuštanje medicinskih radnika, kao i neregularnosti prilikom konkursa za izbor direktora.
Pogledajte i: KORUPCIJA U ZDRAVSTVU: Svaki četvrti pacijent se upućuje kod privatnika!
1.000 sms prijava korupcije u zdravstvu
Devet najkorumpiranijih zemalja sveta!
