Ford T: Kratka istorija Mošine limuzine iz "Montevidea"

Od "Zone Zamfirove" Srbija nije imala popularniji i gledaniji film od dvodelnog ostvarenja Dragana Bjelogrlića. "Montevideo, Bog te video" i "Montevideo, vidimo se" ponudili su gledaocima nešto sasvim drugačije od redovne ponude domaćih filmotvoraca.

Umesto besmislenih treš akcija, precrnih drama i lamenata nad sudbinom, mučenja sa skorom propašću blažene SFRJ i trauma iz krzinih devedesetih, dobili smo sladunjavu, vedru i detinje nadajuću (ne u lošem smislu, naprotiv) priču o ljubavi i borbi iz ideala i simpatija, a ne zbog para i samo para.

Moša Marjanović, jedan od dva glavna lika u filmu, ne samo da je kvalitetan loptaš, već je i plejboj koji slama srca prestoničkim lepoticama. Ono što uvećava njegovu privlačnost jeste to što u posedu ima Ford T, prvi takav u Beogradu.

Henri Ford je čovek koji je stvorio pokretnu traku za sklapanje proizvoda, izum koji je omogućio brzu produkciju u ogromnom broju primeraka, metod koji ne samo da mu je omogućio nikad bžu zaradu, nego i napravu koja je oborila cenu proizvoda na nivo dostupan ogromnom broju ljudi.

Traka za sklapanje (Assembly line) tako je uticala na sve oblike proizvodnje, ne samo u oblasti automobila, i umesto ručnog rada i sklapanja "od sto godina", srednjoj klasi približila gotovo sve.

Ford T, kao 19. po redu auto gospodina Henrija (prvi je A, i tako redom, po abecednom redu) bio je i njegov najveći uspeg. Sa njim je automobil od luksuza priuštivog samo veoma bogatima, postao nešto što je prosečan radnik u SAD mogao da kupi za par godina. Fordom T "ogromna prostranstva približena su običnom čoveku" i on je umesto da bude osuđen sa svoje mesto i još par okolo, dobio šansu da vidi sve što je zaželeo.

Ford T je pravljen čak 19 godina. Od 1908. do 1927.  napravljen je u 15 miliona jedinica i na sto načina; od bezvrataša do onih sa četvoro dveri, od dvoseda i kupea, do karavana, kamioneta i vatrogasnog vozila, T nema šta nije bio. 

U trenutku kad je izašao desetomilioniti primerak, pola svih automobila na svetu bili su Fordovi. O tome koliko je ova marka bila poznata, govori i podatak da od 1917. do 1923. Ford nije potrošio ni dinara na reklame. 

U jednom trenu, zbog okoštalog dizajna malo je nedostajalo da Ford propadne, pa vi zamislite svet bez Mustanga, Taurusa, Fieste, Focusa...

Model T pokretan je preko zadnje osovine V4 motorom zapremine 2,9 litara. Sa 20 konjskih snaga i u dve brzine (tada su govorili tri jer su računali i rikverc) mogao je da juri do 70 km/č i trošio je od 11 do 18 litara za 100 pređenih kilometara. Sagorevao je benzin, kerozin i etanol, mada je etanol ispao iz priče u vreme Prohibicije (zabrane alkohola u SAD). 

U prvim godinama cena Forda T bila je 850 dolara (oko 24.000 današnjih) dok je prosečna godišnja plata u američkoj industriji bila 574 dolara. Na kraju ere Modela T, 1927. godine, cena jednog primerka bila je 360 dolara, dok je prosečna plata bila 1388 dolara.

Model T je bio pionir u automobilskoj industriji na mnogo polja. Tako su ova kola prva koja su istodobno proizvođena u više svetskih zemalja. Od SAD i Kanade, Model T sklapan je i u Meksiku, Brazilu, Argentini, Japanu, kao i u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Španiji, Belgiji, Nemačkoj, Danskoj i Norveškoj.