KREATIVNI DESTABILIZATORI: Šta povezuje aktuelne sukobe u Iraku i Ukrajini?

“Možemo samo zamisliti kakve bi bile posledice, da su u januaru Sjedinjene Države i Francuska napale Siriju”, naglasio je poznati italijanski novinar Alberto Negri za list 24 sata.

Čuveni britanski istoričar Erik Hobsbom je već u jednom intervjuu ukazao na razdor, koji će obeležiti 21. vek i predstavljati kontrapoziciju odnosno suočavanje zona u kojima postoje države i zona u kojima država nema. Njegova viđenja su se obistinila i svet je više nemoguće podeliti na Prvi i Treći svet, već se jasno vidi da je on zapravo podeljen na jake države, “komadače” drugih zemalja, i na one zemlje koje su “raskomadane”.

Jake države se međusobno integrišu u nove političko-ekonomske blokove, dok se one slabije komadaju na teritorije u kojima nema suvereniteta, koje su međusobno podeljenje i oko kojih se bore naoružane militantne grupe.

Po svemu sudeći cilj ovakvog scenarija je gotovo potpuni nestanak države u zemljama u kojima je “demokratska država” nametnuta bombardovanjem ili državnim udarima koordiniranim iz Vašingtona, Londona, Riada a neretko i iz Pariza. Zapadne zemlje su u saradnji sa naftnim monarhijama Persijskog zaliva digle u vazduh “laičke” režime Libije i Iraka, Zapad je srušio i ponovo ustoličio “laičke” režime u Tunisu i Egiptu, a ako posmatramo širu sliku, Izrael i SAD su uspešno ostvarili svoj cilj čija je osnova “balkanizacija” Iraka u tri kantona – sunitskog ISIS-a, kurdskog kantona na severu i šiitskog na jugu, i time konačno stvarili takozvanu "ničiju zemlju".

Džon Keri je već naznačio da će Zapad reagovati svaki put kada neka od naoružanih frakcija, stvorena na “ničijoj zemlji” bude u stanju da nadjača ostale. Sve deluje kao scenario za neki film naučne fantastike, međutim to je ono što je planirano, ostvareno i predviđeno od strane velikih sila za budućnost geopolitičke mape sveta.

Sada se "vatreni krug" koji gori oko Evrope pored juga proširio i na istok. Destabilizacija koja je u toku u Ukrajini se tačno uklapa u model imperijalističke logike, u najsavremenijem i najaktuelnijem smislu tog izraza. Toj nestabilnosti ne manjkaju “zapovedni centri” jer je ona zapravo njihova tvorevina. Imperija haosa u perifernim zemljama u odnosu na imperijalističke centre dozvoljava igranje šahovske partije globalnog takmičenja suprotnih polova moći, određujući od slučaja do slučaja prostore za političke dogovore ili pak oružane sukobe. Priča o nadmetanju oko energenata, naftovoda i strateških pozicija predstavlja vrlo značajan ako ne i ekskluzivan aspekt ove istorijske faze.

eprekidno povećavanje praga napetosti sa sobom nosi rizik stvaranja tačke bez povratka a Mark Tven je izgleda bio u pravu kada je rekao “istina je da se istorija ne ponavlja, ali je istina i da se ona često rimuje”.