КРЕАТИВНИ ДЕСТАБИЛИЗАТОРИ: Шта повезује актуелне сукобе у Ираку и Украјини?

“Можемо само замислити какве би биле последице, да су у јануару Сједињене Државе и Француска напале Сирију”, нагласио је познати италијански новинар Алберто Негри за лист 24 сата.

Чувени британски историчар Ерик Хобсбом је већ у једном интервјуу указао на раздор, који ће обележити 21. век и представљати контрапозицију односно суочавање зона у којима постоје државе и зона у којима држава нема. Његова виђења су се обистинила и свет је више немогуће поделити на Први и Трећи свет, већ се јасно види да је он заправо подељен на јаке државе, “комадаче” других земаља, и на оне земље које су “раскомадане”.

Јаке државе се међусобно интегришу у нове политичко-економске блокове, док се оне слабије комадају на територије у којима нема суверенитета, које су међусобно подељење и око којих се боре наоружане милитантне групе.

По свему судећи циљ оваквог сценарија је готово потпуни нестанак државе у земљама у којима је “демократска држава” наметнута бомбардовањем или државним ударима координираним из Вашингтона, Лондона, Риада а неретко и из Париза. Западне земље су у сарадњи са нафтним монархијама Персијског залива дигле у ваздух “лаичке” режиме Либије и Ирака, Запад је срушио и поново устоличио “лаичке” режиме у Тунису и Египту, а ако посматрамо ширу слику, Израел и САД су успешно остварили свој циљ чија је основа “балканизација” Ирака у три кантона – сунитског ИСИС-а, курдског кантона на северу и шиитског на југу, и тиме коначно стварили такозвану "ничију земљу".

Џон Кери је већ назначио да ће Запад реаговати сваки пут када нека од наоружаних фракција, створена на “ничијој земљи” буде у стању да надјача остале. Све делује као сценарио за неки филм научне фантастике, међутим то је оно што је планирано, остварено и предвиђено од стране великих сила за будућност геополитичке мапе света.

Сада се "ватрени круг" који гори око Европе поред југа проширио и на исток. Дестабилизација која је у току у Украјини се тачно уклапа у модел империјалистичке логике, у најсавременијем и најактуелнијем смислу тог израза. Тој нестабилности не мањкају “заповедни центри” јер је она заправо њихова творевина. Империја хаоса у периферним земљама у односу на империјалистичке центре дозвољава играње шаховске партије глобалног такмичења супротних полова моћи, одређујући од случаја до случаја просторе за политичке договоре или пак оружане сукобе. Прича о надметању око енергената, нафтовода и стратешких позиција представља врло значајан ако не и ексклузиван аспект ове историјске фазе.

епрекидно повећавање прага напетости са собом носи ризик стварања тачке без повратка а Марк Твен је изгледа био у праву када је рекао “истина је да се историја не понавља, али је истина и да се она често римује”.