Krenete li od Zemuna ka Petrovaradinu naići ćete na GRAD VAMPIRA - Selenu

Noć i tmina, tišina i jeza - u takvim uslovima vladaju strašni demoni. Nemilosrdne krvopije oštrih očnjaka i nezasitih guša. Vampiri, vukodlaci, čume, zduhači, karakondžule, kuge, vrištavci... Mrak je njihovo carstvo!

Možda je to tako u holivudskim filmovima, ne i u Srbiji! Zato zaboravite na zgodne vampire koji haraju pomrčinom - dobrodošli u Srbiju, postojbinu reči vampir i dom čudovišta koja piju ljudsku krv. Ako želite i smete da pođete u potragu za nemrtvima, najbolje je da to uradite oko deset ujutru. Kad se dan još rađa, a po narodnom verovanju ni zlo još ne polazi na počinak. Zavirimo u srpsku priču strave o legendarnom gradu vampira - Seleni...

Legenda kaže: u naizgled mirnoj Vojvodini, severozapadno od Beograda, nalazi se jezivi grad u kome vladaju vampiri. U knjizi "Rečnik imaginarnih mesta" Branka Kukića i Dejana D. Markovića, pod odrednicom "Selena", stoji da se u ovaj strašni grad valja krenuti oko 10 izjutra. Drski putnik koji želi da remeti mir vampira će lako naći Selenu - do njega se može stići iz Zemuna sledeći stari austrougarski vojni put duž Dunava koji vodi u Petersvarden (Petrovaradin). Posle tri četvrt milje puta, predeo će se naglo promeniti. Oleander, paprat, pa čak i pšenica počeće da blede. Tlo, u početku zeleno i meko, postaće beživotno i tamno, kao da je na njega pala kiša od pepela.

Kad putnik oseti slabost, vrtoglavicu i težinu na grudima, te začuje udaljeno zvono koje otkucava dvadeset tri puta - pred njim će se ukazati Selena. U njenom centru namernik, potom, može videti veliki kružni dvorac na čijoj se fasadi mešaju različiti stilovi - drevni asirski motivi, kineske fantazije i zamršene indijske šare - koji zajedno podsećaju na Vavilonski toranj, sagrađen od bledog porfira poznatog kao "zelena voda".

Na visokim stubovima koji okružuju ovu građevinu, nalaze se različite statue, među kojima i one dvadeset četiri žene obuzete zagonetnim strahom pred nepoznatim neprijateljem. Od tih stubova šire se dalje ulice, koje dele grad u četvrti, ispunjene bezbrojnim dvorcima i mauzolejima, s crno ispisanim imenima vampirskih bratstava. Na kraju svake od ulica nalazi se šest visokih stubova na kojima su velike kamene životinje, guja, slepi miš, lešinar, soko i pijavica.

Ako neoprezni putnik probudi jednog od vampira, udobno smeštenog u svom mauzoleju, odjeknuće zvono i na sva vrata će pohrliti vitki muškarci i blede žene sa žućkastim očima i tamnim ustima. Tada bi valjalo što pre bežati nazad za Zemun i nekako mimoići stubove kojim se ulice završavaju jer će se s njih na putnika u bekstvu obrušiti oživele kamene guje, slepi miševi, lešinari, sokoli i pijavice. Dobra mapa tom zgodom bila bi od dragocene pomoći, piše Đorđe Milosavljević u "Politikinom zabavniku". Naravno, ne gradske mape kakve se mogu kupiti na kioscima...

To je samo jedna od srpskih priča o vampirima. Svi znaju za nemrtvog Savu Savanovića koji je vijao ljude u okolini Bajine Bašte i sisao im krv. Sama reč vampir je srpskog porekla, a svetske stripadžije neretko potraže inspiraciju u balkanskoj mitologiji. Poznat je i srpski horor film "Leptirica" koji je Đorđe Kadijević snimio po motivima iz pripovetke Milovana Glišića "Posle devedeset godina".