Krstić: Rebalans do septembra, targetirati subvencije, ciljevi isti
BEOGRAD - Ministar finansija Lazar Krstić je rekao da veruje da će tokom avgusta ili sredinom septembra biti usvojen rebalans budžeta i dodao da je jako važno da se novac za subvencije ograniči, ali da će ciljevi Vlade ostati isti, iako su poplave koje su zadesile Srbiju pomerile izvršenje mera.
Rebalans će biti gotov kada se završi procena štete od poplava i procena efekata poplava na budžet.
Krstić je govoreći drugog dana 14. Ekonomskog samita, naglasio da njegovo ministarstvo oko procene štete razgovara sa svetskom bankom i Evropskom unijom, a oko procene efekata poplava na budžet sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Ministar je dodao da očekuje da će na jesen biti potpisan trogodišnji stend baj aranžman sa MMF.
Krstić je rekao da udeo države u privredi Srbije najveći u Evropi i dodao da je njegov stav da učešće države u bankarskom sektoru može da opstane, ali samo u segmentu koji se odnosi na stavnivništvo, dok su, kako je rekao, subvencije legitimne za preduzeća od društvene koristi.
Ograničen novac za subvencije
Govoreći o subvencijama Krstić je naveo da je u budžetu ograničen novac za te svrhe i podsetio da su već usvojene poreske olakšice u parlamentu kao i da postoje atraktivne slobodne zone za investiotore.
"Subvencije su legitimne za preduzeća koja imaju društvenu korist. Železnice u Nemačkoj dobijaju subvencije, pa i Železnice Srbije teba da ih dobiju, iako to preduzeće nije i ne može biti profitabilno" rekao je on.
Ministar je kao primer naveo kompanije Srbijagas i EPS gde je, kako je rekao, slučaj da je izlazna cena najjeftinija u Evropi, a to je nemoguće. Stoga je, zaključio je, legitimno subvencionisati, ali ne svima već targetirano.
Mere kasne zbog poplava, ali ciljevi ostaju isti
Ministar Krstić je izjavio da je zbog poplava zapostavljeno donošenje mera, a naročito rebalansa budžeta, ali je naglasio da ciljevi ostaju isti, a to je ušteda od 1,5 milijardi evra u naredne tri godine.
"Obično je Srbija na jesen izvozila struju, a sad smo u situaciji da je uvozimo što utiče na BDP. Ako površinski kop Tamnava B ne bude osposobljen do grejne sezone u kombinaciji sa gasnom krizom to će voditi daljem uvozu struje i većem uticaju na BDP", rekao je ministar finansija.
Krstić je podvukao da se šteta u elektroenergetskoj infrastrukturi može porediti sa štetom u ostaloj infrastukturi - poljoprivredi i domaćinstvima i dodao da će podaci o konačnoj proceni štete biti dostupni 9. jula.
On je naglasio da je za bilo kakvi privredni rast u budućnosti preduslov fiskalna konsolidacija i privatizacija.
Krstić je podvukao da je od apsolutne važnosti da se uvedu platni razredi kako bismo imali pravičnosti u isplati plata, kao i da do jeseni najkasnije investitorima ponudimo predvidiv okvir.
"Investitorima nije bitno da dobiju 5.000 ili 7.000 evra subvencija po radnom, koliko im je bitno da imaju predvidivo poslovno okruženje", rekao je Krstić i dodao da je od suštinskog značaja i reforma u poljoprivredi.
