Kum - bog na zemlji

Prijateljstvo, poverenje, poštenje, čast, svetost - povezano je u instituciji kumstva. Kum u Srba nikako nije dugme. On je praktično deo familije iako nije krvno povezan. Kumovi zajedno druguju, slave, lumpuju, venčavaju se, krste, a ako ih nateruju i ratuju, tuku se, tuguju i plaču!

Kumstvo počinje od dobrog drugarstva, kada se ortaci prozovu kumovima, a može biti zasnovano i na dugogodišnjem prijateljstvu dve porodice. U drugom slučaju, razlog za okumljavanje može i biti nepoznat, pošto se kumstvo prenosi s kolena na koleno i poštuje.

Kumuje se na venčanju, krštenju, ali se taj čin praktikuje i kao bratimljenje, za pojačavanje prijateljstva - kada kum detetu odrezuje malo kose kako bi simbolično postao njegov zaštitnik.

I hrišćanstvo je prihvatilo instituciju kumstva koja je od ranije bila uvrežena kod Slovena.

Ljudi su postajali kumovi i u nevolji - hajduci su okumljavali jatake ne bi li ih bolje čuvali. Čak su i nasilnici i lupeži uzimani za kumove kako bi se od njih zaštitili.

Smatra se da je povezanost kumova sveta i da se ne sme raskidati. Raskida se samo ako kum nema muških naslednika, ali i tad se traži oprost od dotadašnjeg kuma za raskidanje povezanosti. Veruje se da je kumova kletva jedna od najjačih. O tome je pisao i Janko Veselinović u pripoveci "Kumova kletva" kada Stanojlo Puretić užasnut što ga je kum čiča Srećko Sokočić prokleo kaže: "Kum je veći od oca... Kum može da prokune - njegovu kletvu Bog prima pre nego i očinu i materinu... Što kum prokune nikad sreće nema!"

Mada, u srpskoj istoriji je bilo slučajeva kumovske izdaje - najpoznatija je ona kada je Vujica Vulićević organizovao ubistvo svog kuma i srpskog vožda Karađorđa Petrovića. U znak pokajanja podigao je crkvu-brvnaru "Pokajnicu" kod Velike Plane.

Poznati kumovi u Srba: Ivo Andrić i Aleksandar Vučo, Želimir Žilnik i Sveta Udovički, Vojislav Ilić i Josif Marinković, Laza Kostić i Laza Dunđerski, Duda Ivković i Željko Obradović, Marko Pantelić i Dejan Stanković (kumovi su mu i Siniša Mihajlović i Zvonko Milojević), Miroslav Ilić i Dobrivoje Topalović, Slobodan Živojinović i Boris Beker, Vlade Divac i Žarko Paspalj, Aleksandar Đorđević i Jovica Antonić, Boško Janković i Dušan Basta, Nemanja Vidić i Nenad Lalatović. Neki su se u međuvremenu i posvađali: Dragan Stojković Piksi i Dragiša Binić, Milovan Đorić i Dragan Džajić, Goran Bregović i Emir Kusturica...

Miroslava Ilića pomenućemo ponovo - njegov kum je i Hristo Stoičkov, fudbalska legenda koja voli da peva:

Kum uživa brojne pogodnosti - može da cepa kumu majice kada mu se rodi dete, nose ga do kuće i prate muzikom nakon svadbe, uvek sedi u pročelje i "glavni" je, dobija pečenu svinjsku glavu da se sladi. Narod je retko kad nešto radio, a da za to nije postojalo dobrog razloga. Ranije se kum birao iz nekog daljeg mesta (idealno bi bilo da bude neko dobrostojeći) - da se što ređe viđaju kako se ne bi posvađali. Ali to nije umanjivalo značaj kumstva.

Baja Mali Knindža je objasnio instituciju kumstva na jednostavan način: "Verujem mu k'o sam sebi, ni ja njega izd'o ne bi'!"