Кум - бог на земљи

Пријатељство, поверење, поштење, част, светост - повезано је у институцији кумства. Кум у Срба никако није дугме. Он је практично део фамилије иако није крвно повезан. Кумови заједно другују, славе, лумпују, венчавају се, крсте, а ако их натерују и ратују, туку се, тугују и плачу!

Кумство почиње од доброг другарства, када се ортаци прозову кумовима, а може бити засновано и на дугогодишњем пријатељству две породице. У другом случају, разлог за окумљавање може и бити непознат, пошто се кумство преноси с колена на колено и поштује.

Кумује се на венчању, крштењу, али се тај чин практикује и као братимљење, за појачавање пријатељства - када кум детету одрезује мало косе како би симболично постао његов заштитник.

И хришћанство је прихватило институцију кумства која је од раније била уврежена код Словена.

Људи су постајали кумови и у невољи - хајдуци су окумљавали јатаке не би ли их боље чували. Чак су и насилници и лупежи узимани за кумове како би се од њих заштитили.

Сматра се да је повезаност кумова света и да се не сме раскидати. Раскида се само ако кум нема мушких наследника, али и тад се тражи опрост од дотадашњег кума за раскидање повезаности. Верује се да је кумова клетва једна од најјачих. О томе је писао и Јанко Веселиновић у приповеци "Кумова клетва" када Станојло Пуретић ужаснут што га је кум чича Срећко Сокочић проклео каже: "Кум је већи од оца... Кум може да прокуне - његову клетву Бог прима пре него и очину и материну... Што кум прокуне никад среће нема!"

Мада, у српској историји је било случајева кумовске издаје - најпознатија је она када је Вујица Вулићевић организовао убиство свог кума и српског вожда Карађорђа Петровића. У знак покајања подигао је цркву-брвнару "Покајницу" код Велике Плане.

Познати кумови у Срба: Иво Андрић и Александар Вучо, Желимир Жилник и Света Удовички, Војислав Илић и Јосиф Маринковић, Лаза Костић и Лаза Дунђерски, Дуда Ивковић и Жељко Обрадовић, Марко Пантелић и Дејан Станковић (кумови су му и Синиша Михајловић и Звонко Милојевић), Мирослав Илић и Добривоје Топаловић, Слободан Живојиновић и Борис Бекер, Владе Дивац и Жарко Паспаљ, Александар Ђорђевић и Јовица Антонић, Бошко Јанковић и Душан Баста, Немања Видић и Ненад Лалатовић. Неки су се у међувремену и посвађали: Драган Стојковић Пикси и Драгиша Бинић, Милован Ђорић и Драган Џајић, Горан Бреговић и Емир Кустурица...

Мирослава Илића поменућемо поново - његов кум је и Христо Стоичков, фудбалска легенда која воли да пева:

Кум ужива бројне погодности - може да цепа куму мајице када му се роди дете, носе га до куће и прате музиком након свадбе, увек седи у прочеље и "главни" је, добија печену свињску главу да се слади. Народ је ретко кад нешто радио, а да за то није постојало доброг разлога. Раније се кум бирао из неког даљег места (идеално би било да буде неко добростојећи) - да се што ређе виђају како се не би посвађали. Али то није умањивало значај кумства.

Баја Мали Книнџа је објаснио институцију кумства на једноставан начин: "Верујем му к'о сам себи, ни ја њега изд'о не би'!"