Kupiš garsonjeru, platiš trosoban stan!
Za tri godine od kako ih banke odobravaju, u Srbiji su do sada odobrena svega tri stambena dinarska kredita. Od toga je jedan već prevremeno otplaćen, a uzeli su ih stranci. Razlog za ovakvo stanje je veoma jednostavan.
Kako kažu u Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, do sada su osigurana svega tri dinarska stambena kredita, a njih su podigli strani državljani.
Razlog zašto se građani Srbije ne zadužuju u valuti u kojoj i zarađuju, jeste cena ovih kredita, čija ja kamatna stopa trostruko veća od onih vezanih za evro.
Iako su rokovi otplate i do 25 godina, kod pojedinih banaka su ti rokovi kraći (do deset godina). Sve to ih trenutno čini najnepovoljnijim. Računica je neumolijva - za stan kupljen na kredit u dinarima, posle dve decenije, građanin kroz kamatu da banci dvostruko veći iznos nego što je pozajmio. Ili to je kao da kupite garsonjeru na kredit, a posle dve decenije date novca kao da ste kupili trosoban stan!
Razlog zašto stranci, otplaćuju ove kredite, kako objašnjavaju u bankama, je taj što ukoliko žele da kupe nekretninu u Srbiji na kredit, to mogu da učine jedino ako se zaduže dugoročno i to u dinarima. Iako je poslednje dve nedelje, priča o stambenim kreditima aktuelna, zbog naglog jačanja franka, i skoka rata zaduženih u švajcarcima, interesovanja za dinarske stambene kredite uopšte nema.
Cena je presudna jer se kamatna stopa kreće oko 15-16 odsto. A kada bi i da li bi ovi dugoročni zajmovi mogli da pojeftine. Odgovor je - teško.
- Izvori odakle se ovi krediti odobravaju, su ograničeni, a i to utiče na njihovu cenu. Nema dugoročnih izvora odakle bi banke odobravale, osim vlasititog kapitala, jer uopšte nema dugoročne štednje u dinarima. A i to utiče na njihovu cenu - kaže Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke.
Poređenje
Kada se porede tri stambena kredita koji se otplaćuju u Srbiji - dinarski, vezani za evro i franke, od kraja 2011. kada su se pojavili oni u domaćoj valuti, za rate u dinarima najviše su izdvojili zaduženi u domaćoj valuti, potom oni čiji su zajmovi vezani za evro, pa franak, prenosi Economy.rs.
Pročitajte i:
