LAVICA INSPIRACIJA LJUDIMA: ROĐENA je SLOBODNA i davala je snagu ljudima u borbi protiv lovokradica

Lavicu Elsu odgajili su ljudi nakon što joj je ostala bez majke, da bi je kasnije ponovo vratili u divljinu. Njena životna priča po kojoj je snimljen i uspešan film, inspirisala je hiljade ljudi da uzmu učešće u zaštiti divljih životinja.

Elsa je živela u Nacionalnom parku "Meru", u Keniji, koji je stekao svetsku slavu kao rajsko mesto za divlje životinje. Bio je dom hiljada velikih životinja, uključujući i veliki broj lavova. U godinama posle Elzine smrti park se našao na udaru lovokradica i životinjski svet je gotovo istrebljen. Tek tokom poslednjih nekoliko godina počeo je da se oporavlja.

Ovo je priča o požrtvovanoj borbi za Nacionalni park "Meru": borbi koju je inspirisala priča o lavici Elsi.

Nacionalni park "Meru" zahvata površinu od oko 800 kvadratnih kilometara i nekada je bio primer ekološke raznovrsnosti. Njegove savane nastanjivali su bivoli, zebre, slonovi, lavovi i leopardi.

Godine 1960. ceo svet je saznao o parku zahvaljujući bestseleru Džoj Adamson "Born free" (Rođena slobodna). U njemu je opisala kako je odgajila napušteno mladunče lava, kome je dala ime Elsa.

Džojin suprug Džordž ustrelio je Elsinu majku pošto ga je napala. Kasnije je shvatio da je to uradila da bi zaštitila potomstvo, pa je par odlučio da sam odgaji laviće. Džoj je bila rešena da nauči Elsu da se sama bori za opstanak, a kada je porasla, pustila ju je u Nacionalni park "Meru".

Lavica je živela nekoliko godina i odgajila je tri mladunčeta, pre nego što je 1961. uginula od bolesti koju prenosi krpelj.

Elsina priča odigrala je važnu ulogu u pokretanju nacionalne debate o zaštiti lavova i divljeg sveta uopšte. Takođe, doprinela je da "Meru" postane jedno od najznačajnijih zaštićenih prirodnih područja u Keniji.

Godine 1966. održana je premijera filmske adaptacije knjige o Elsi, sa britanskim glumcima Virdžinijom Meken i Bilom Traversom u ulozi Džoj i Džordža. Glumački par, koji je bio u braku, toliko je bio dirnut ovom pričom, da su osnovali Fondaciju “Born Free”, posvećenu zaštiti divljih životinja.

Elsin grob, koji se nalazi na obali reke, ispod ogromnog drveta smokve, postao je simbol pokreta za zaštitu životinjskog sveta. Danas ga, međutim, retko ko posećuje.

Samo nekoliko godina nakon što se film pojavio u bioskopima, vreme procvata Nacionalnog parka “Meru” okončano je na poražavajući način. Park se nalazi u nestabilnoj oblasti Kenije, u blizini dve problematične države: Somalije, na istoku, i Etiopije, na severu.

Sukob je počeo “Šifta” ratom 1960-tih godina, u kome su se etnički Somalijci na severoistoku Kenije borili za pripajanje njihove teritorije Somaliji. Nakon proglašenja prekida vatre, rat je završen 1967.

Međutim, oblast još nije bila bezbedna, a stanje su dodatno pogoršavali dugotrajni sukobi u Etiopiji i Somaliji. A onda su se u sve to uključili i pripadnici milicija sa automatskim vatrenim oružjem.

- Veći deo regiona bio je nestabilan - kaže Tuka Džirmo, čuvar parka i dodaje: "Meru je bio uhvaćen u makaze."

Čuvari parka imali su samo zastarelo oružje.

- Naši rendžeri bi se isprečili pred lovokradicama, ali bili su nemoćni, jer su milicije bile naoružane puškomitraljezima - kaže Džirmo.

Osim toga, u to vreme, u Aziji je vladala velika potražnja za slonovačom, pa je krivolov postao atraktiv izvor prihoda za siromašne. Tako je počelo ubijanje životinja u parku "Meru".

- Prodavali su slonovske kljove i rogove nosoroga, a druge divlje životinje služile su za ishranu - objašnjava Džirmo i dodaje:

"Bilo je toliko slonova da niko nije verovao da će postati ugroženi."

Do kraja 1970-tih, "Meru" su zaposele lovokradice i u narednih deset godina park nije bio zaštićen zakonom. Infrastruktura je uništena, a zbog loših puteva veći deo parka je bio nedostupan. Zahvaljujući gustom rastinju, "Meru" je postao idelno područje za krivolov, a životinjski svet je masakriran.

Populacija slonova pala je sa nekadašnje 3.000 na nekoliko stotina. Nosorozi, kojih je nekada bilo nešto manje od 100, potpuno su istrebljeni. Lavovi koji su nekada lutali parkom, desetkovani su.

Kenijsko Ministarstvo za očuvanje divljeg sveta pokušalo je da spreči krivolov, ali u nedostatku novca nije ništa postiglo. Rendžeri nisu bili spremni da rizikuju život da bi zaštitili životinje. Plate su im bile skromne i bili su mnogo slabije naoružani od lovokradica. Čuvar koji bi stao oči u oči s lovokradicama mogao je očekivati da će biti ubijen.

Nakon što su lovokradice ubile nekoliko rendžera, oni koji su preživeli rešili su da ostanu po strani.

Banditi su bivali sve drskiji, pa su tako najavili da će doći da ubiju bele nosoroge, kojih je bilo pet. Tako su i uradili. Niko ništa nije preduzeo.

Godine 1980. Džoj Adams je nađena mrtva, a kasnije se ispostavilo da je ubijena. Devet godina kasnije banditi su ubili dvoje francuskih turista u parku. Posle mesec dana, u obližnjem Nacionalnom parku "Kora", ubijen je Džordž Adamson. "Meru" je zatvorio vrata.

Stvari su se pomerile s mrtve tačke 1990. godine, kada je vlada osnovala Službu za zaštitu divljih životinja Kenije, koja je preuzela dužnosti neefikasnog Ministarstva za zaštitu divljeg sveta.

Uz podršku Međunarodnog fonda za zaštitu životinja, koji im je stavio na raspolaganje 1,25 miliona dolara, služba je u roku od pet godina dovela iz drugih parkova 1.300 životinja - nosoroge, žirafe, impale, leoparde, zebre, slonove i crne nosoroge.

Putevi su obnovljeni i sagrađena su prenoćišta za turiste. Rendžeri su dobili automatsko oružje i najsavremenije uređaje za radio-vezu, kao i veće plate i stanove.

Tokom sledećih deset godina, obučeni i dobro opremljeni rendžeri vodili su bitku protiv lovokradica, koje su malo-pomalo isterali iz parka.

Krivolov je i danas pretnja, ali više nema masakra nad životinjama. Šestdeset nosoroga je pod nadzorom 24 sata dnevno. Godine 2014. naoružane lovokradice pokušale su da ubiju belog nosoroga, ali su sami ubijeni.

Park je danas ponovo dom velikog broja velikih životinja i više od 400 vrsta ptica. Međutim, teško da bi ga Elsa prepoznala, jer gotovo da nema lavova.

Prema popisu iz 2016. danas u parku "Meru" ima svega 80 lavova, što je izuzetno malo.

Uprkos tome, ima nade da će "Meru" ponovo postati zemlja lavova.

- Popis je prvi korak - objašnjava Džirmo.

"Sada treba da upoznamo svakog lava ponaosob, da ga nadgledamo i pratimo. U sledećih nekoliko godina sve će biti kao nekad."

Međutim, pre nego što se to desi, neophodno je rešiti najveći preostali problem: zamke u vidu žičanih omči. Ljudi ih postavljaju u žbunju da bi lovili životinje - bilo za sopstvenu ishranu, bilo za prodaju. - Love bivole, žirafe, impale, ali je problem u tome što klopke ne biraju žrtve - objašnjava Džirmo i dodaje: "Ljudi žele da ulove bivola, a strada slon."

Kažnjavanje ubica životinja ne menja činjenicu da su životinje preživele bolnu smrt. Koren problema je u tome što siromašne zajednice u blizini parka jedva preživljavaju, a životinje im stvaraju probleme. Slonovi iz parka im uništavaju useve, a lavovi i gepardi ubijaju stoku. To znači da lokalno stanovništvo ima negativan stav prema divljim životinjama i to je teško promeniti.

Sada "Meru" pokušava da im pomogne. Učestvuje u finansiranju njihovog obrazovanja, zdravstvene zaštite i vodosnabdevanja. Decu vode u obilazak parka kako bi posmatrala divlje životinje. Sve ovo je doprinelo da ljudi ozbiljnije shvate probleme s kojima se park suočava. Što je najvažnije od svega, "dolaze da nas obaveste o lovokradicama", kaže Viktor Mutuma iz fondacije "Born free", osnovane 1984. pod imenom "Zoo Check".

Organizacija je u početku bila posvećena zaštiti životinja u zatočeništvu u Velikoj Britaniji, a kasnije su proširili delatnost na sve životinje. Tek 2014. došli su u Nacionalni park "Meru", sa ciljem da postane onakav kakav je nekad bio. Za dve godine, uklonili su više 1.600 zamki.

- Mnogi ljudi i dalje misle da "Meru" nije bezbedan, a bez turista nema prihoda - objašnjava Mutuma.

Ukoliko sve bude po planu, u naredne dve godine Elsin grob posećivaće mnogo više ljudi nego u poslednjih nekoliko decenija, a nova generacija lavova nastaniće predele kojima je nekada lutala.