ЛАВИЦА ИНСПИРАЦИЈА ЉУДИМА: РОЂЕНА је СЛОБОДНА и давала је снагу људима у борби против ловокрадица

Лавицу Елсу одгајили су људи након што јој је остала без мајке, да би је касније поново вратили у дивљину. Њена животна прича по којој је снимљен и успешан филм, инспирисала је хиљаде људи да узму учешће у заштити дивљих животиња.

Елса је живела у Националном парку "Меру", у Кенији, који је стекао светску славу као рајско место за дивље животиње. Био је дом хиљада великих животиња, укључујући и велики број лавова. У годинама после Елзине смрти парк се нашао на удару ловокрадица и животињски свет је готово истребљен. Тек током последњих неколико година почео је да се опоравља.

Ово је прича о пожртвованој борби за Национални парк "Меру": борби коју је инспирисала прича о лавици Елси.

Национални парк "Меру" захвата површину од око 800 квадратних километара и некада је био пример еколошке разноврсности. Његове саване настањивали су биволи, зебре, слонови, лавови и леопарди.

Године 1960. цео свет је сазнао о парку захваљујући бестселеру Џој Адамсон "Борн фрее" (Рођена слободна). У њему је описала како је одгајила напуштено младунче лава, коме је дала име Елса.

Џојин супруг Џорџ устрелио је Елсину мајку пошто га је напала. Касније је схватио да је то урадила да би заштитила потомство, па је пар одлучио да сам одгаји лавиће. Џој је била решена да научи Елсу да се сама бори за опстанак, а када је порасла, пустила ју је у Национални парк "Меру".

Лавица је живела неколико година и одгајила је три младунчета, пре него што је 1961. угинула од болести коју преноси крпељ.

Елсина прича одиграла је важну улогу у покретању националне дебате о заштити лавова и дивљег света уопште. Такође, допринела је да "Меру" постане једно од најзначајнијих заштићених природних подручја у Кенији.

Године 1966. одржана је премијера филмске адаптације књиге о Елси, са британским глумцима Вирџинијом Мекен и Билом Траверсом у улози Џој и Џорџа. Глумачки пар, који је био у браку, толико је био дирнут овом причом, да су основали Фондацију “Борн Фрее”, посвећену заштити дивљих животиња.

Елсин гроб, који се налази на обали реке, испод огромног дрвета смокве, постао је симбол покрета за заштиту животињског света. Данас га, међутим, ретко ко посећује.

Само неколико година након што се филм појавио у биоскопима, време процвата Националног парка “Меру” окончано је на поражавајући начин. Парк се налази у нестабилној области Кеније, у близини две проблематичне државе: Сомалије, на истоку, и Етиопије, на северу.

Сукоб је почео “Шифта” ратом 1960-тих година, у коме су се етнички Сомалијци на североистоку Кеније борили за припајање њихове територије Сомалији. Након проглашења прекида ватре, рат је завршен 1967.

Међутим, област још није била безбедна, а стање су додатно погоршавали дуготрајни сукоби у Етиопији и Сомалији. А онда су се у све то укључили и припадници милиција са аутоматским ватреним оружјем.

- Већи део региона био је нестабилан - каже Тука Џирмо, чувар парка и додаје: "Меру је био ухваћен у маказе."

Чувари парка имали су само застарело оружје.

- Наши ренџери би се испречили пред ловокрадицама, али били су немоћни, јер су милиције биле наоружане пушкомитраљезима - каже Џирмо.

Осим тога, у то време, у Азији је владала велика потражња за слоновачом, па је криволов постао атрактив извор прихода за сиромашне. Тако је почело убијање животиња у парку "Меру".

- Продавали су слоновске кљове и рогове носорога, а друге дивље животиње служиле су за исхрану - објашњава Џирмо и додаје:

"Било је толико слонова да нико није веровао да ће постати угрожени."

До краја 1970-тих, "Меру" су запоселе ловокрадице и у наредних десет година парк није био заштићен законом. Инфраструктура је уништена, а због лоших путева већи део парка је био недоступан. Захваљујући густом растињу, "Меру" је постао иделно подручје за криволов, а животињски свет је масакриран.

Популација слонова пала је са некадашње 3.000 на неколико стотина. Носорози, којих је некада било нешто мање од 100, потпуно су истребљени. Лавови који су некада лутали парком, десетковани су.

Кенијско Министарство за очување дивљег света покушало је да спречи криволов, али у недостатку новца није ништа постигло. Ренџери нису били спремни да ризикују живот да би заштитили животиње. Плате су им биле скромне и били су много слабије наоружани од ловокрадица. Чувар који би стао очи у очи с ловокрадицама могао је очекивати да ће бити убијен.

Након што су ловокрадице убиле неколико ренџера, они који су преживели решили су да остану по страни.

Бандити су бивали све дрскији, па су тако најавили да ће доћи да убију беле носороге, којих је било пет. Тако су и урадили. Нико ништа није предузео.

Године 1980. Џој Адамс је нађена мртва, а касније се испоставило да је убијена. Девет година касније бандити су убили двоје француских туриста у парку. После месец дана, у оближњем Националном парку "Кора", убијен је Џорџ Адамсон. "Меру" је затворио врата.

Ствари су се помериле с мртве тачке 1990. године, када је влада основала Службу за заштиту дивљих животиња Кеније, која је преузела дужности неефикасног Министарства за заштиту дивљег света.

Уз подршку Међународног фонда за заштиту животиња, који им је ставио на располагање 1,25 милиона долара, служба је у року од пет година довела из других паркова 1.300 животиња - носороге, жирафе, импале, леопарде, зебре, слонове и црне носороге.

Путеви су обновљени и саграђена су преноћишта за туристе. Ренџери су добили аутоматско оружје и најсавременије уређаје за радио-везу, као и веће плате и станове.

Током следећих десет година, обучени и добро опремљени ренџери водили су битку против ловокрадица, које су мало-помало истерали из парка.

Криволов је и данас претња, али више нема масакра над животињама. Шестдесет носорога је под надзором 24 сата дневно. Године 2014. наоружане ловокрадице покушале су да убију белог носорога, али су сами убијени.

Парк је данас поново дом великог броја великих животиња и више од 400 врста птица. Међутим, тешко да би га Елса препознала, јер готово да нема лавова.

Према попису из 2016. данас у парку "Меру" има свега 80 лавова, што је изузетно мало.

Упркос томе, има наде да ће "Меру" поново постати земља лавова.

- Попис је први корак - објашњава Џирмо.

"Сада треба да упознамо сваког лава понаособ, да га надгледамо и пратимо. У следећих неколико година све ће бити као некад."

Међутим, пре него што се то деси, неопходно је решити највећи преостали проблем: замке у виду жичаних омчи. Људи их постављају у жбуњу да би ловили животиње - било за сопствену исхрану, било за продају. - Лове биволе, жирафе, импале, али је проблем у томе што клопке не бирају жртве - објашњава Џирмо и додаје: "Људи желе да улове бивола, а страда слон."

Кажњавање убица животиња не мења чињеницу да су животиње преживеле болну смрт. Корен проблема је у томе што сиромашне заједнице у близини парка једва преживљавају, а животиње им стварају проблеме. Слонови из парка им уништавају усеве, а лавови и гепарди убијају стоку. То значи да локално становништво има негативан став према дивљим животињама и то је тешко променити.

Сада "Меру" покушава да им помогне. Учествује у финансирању њиховог образовања, здравствене заштите и водоснабдевања. Децу воде у обилазак парка како би посматрала дивље животиње. Све ово је допринело да људи озбиљније схвате проблеме с којима се парк суочава. Што је најважније од свега, "долазе да нас обавесте о ловокрадицама", каже Виктор Мутума из фондације "Борн фрее", основане 1984. под именом "Зоо Check".

Организација је у почетку била посвећена заштити животиња у заточеништву у Великој Британији, а касније су проширили делатност на све животиње. Тек 2014. дошли су у Национални парк "Меру", са циљем да постане онакав какав је некад био. За две године, уклонили су више 1.600 замки.

- Многи људи и даље мисле да "Меру" није безбедан, а без туриста нема прихода - објашњава Мутума.

Уколико све буде по плану, у наредне две године Елсин гроб посећиваће много више људи него у последњих неколико деценија, а нова генерација лавова настаниће пределе којима је некада лутала.