Lazanski: Šta je ostalo od Gadafijeve Libije posle 3 godine
Vojni analitičar Miroslav Lazanski u svom autorskom tekstu u „Politici“, piše o Libiji, koja se po njegovom mišljenju nezvanično raspada i gde plemenske milicije odlučuju o životima ili smrti običnih građana.
Jedno pleme zauzme aerodrom u Tripoliju i sav saobraćaj je obustavljen, a usput to pleme malo poharači i fri šopove, onda drugo pleme napadne ono prvo pleme raketama, zatim malo pregovaraju ko će dobiti koliko ministarskih mesta u centralnoj vladi i ko će, naravno, uz zapadne saveznike, kontrolisati naftna polja i terminale. To je Libija tri godine posle svrgavanja sa vlasti diktatora Gadafija.
Zemlja koja se nezvanično raspada i gde plemenske milicije odlučuju o životima ili smrti običnih građana. Oko 8.000 ljudi je u zatvorima, dnevna proizvodnja nafte je od nekadašnjih četiri miliona barela početkom 2011. godine sada pala na oko 200.000 barela. Centralna vlast ne kontroliše ni jug, ni istok države, Misurata i Bengazi skoro da i ne priznaju vladu u Tripoliju.
Libija je danas prožeta gustom mrežom nevidljivih granica, a stanovnici se kreću od mesta do mesta služeći se nekom vrstom plemenskog radara. Teško naoružane plemenske milicije već treću godinu odbijaju da se razoružaju.
Nije bilo dovoljno svrgnuti Gadafija da bi u Libiji automatski zavladala demokratija. Zapadni geopolitički inžinjering ni u slučaju Libije, posebno u slučaju Iraka, nije uspeo, zapravo je prouzrokovao katastrofalne posledice. I u jednom i u drugom slučaju bilo je najvažnije svrgnuti diktatore, Gadafija i Sadama, a šta posle niko nije predvideo.
