Лазански: Шта је остало од Гадафијеве Либије после 3 године

Једно племе заузме аеродром у Триполију и сав саобраћај је обустављен, а успут то племе мало похарачи и фри шопове, онда друго племе нападне оно прво племе ракетама, затим мало преговарају ко ће добити колико министарских места у централној влади и ко ће, наравно, уз западне савезнике, контролисати нафтна поља и терминале. То је Либија три године после свргавања са власти диктатора Гадафија.

Земља која се незванично распада и где племенске милиције одлучују о животима или смрти обичних грађана. Око 8.000 људи је у затворима, дневна производња нафте је од некадашњих четири милиона барела почетком 2011. године сада пала на око 200.000 барела. Централна власт не контролише ни југ, ни исток државе, Мисурата и Бенгази скоро да и не признају владу у Триполију.

Либија је данас прожета густом мрежом невидљивих граница, а становници се крећу од места до места служећи се неком врстом племенског радара. Тешко наоружане племенске милиције већ трећу годину одбијају да се разоружају.

Није било довољно свргнути Гадафија да би у Либији аутоматски завладала демократија. Западни геополитички инжињеринг ни у случају Либије, посебно у случају Ирака, није успео, заправо је проузроковао катастрофалне последице. И у једном и у другом случају било је најважније свргнути диктаторе, Гадафија и Садама, а шта после нико није предвидео.