LEGENDE DOMA KARABURMA: Dijagnoza Baneta Familije (I deo)

Zvali smo ga Bane Dijagnoza. Nisam siguran da je znao za taj nadimak. Ali, da je imao dijagnozu – imao je. To je zasigurno znao. I to bolje od svih. Ogroman, težak čovek, duge i izrazito prosede kose i brade, intezivno vonjavog tela, postao je Legenda doma Karaburma. Tačnije – legenda obližnjeg košarkaškog terena.

Sve što mu je trebalo da zasluži takav epitet bila je lopta, njegova slabija, leva ruka i obeležen centar igrališta. Čisto da zna odakle šutira. On bi do kruga na centru već nekako odgegao svojih sto i više kila nošenih debelim nogama koje su bile išarane oteklim venama. I tada bi počinjala zabava. Okrenuo bi leđa košu na kom su svi igrali, a lice u pravcu onog usamljenijeg. Slučajni prolaznik bi sigurno pomislio da će neuredni, glasni, smrdljivi, teškopokretljivi prosjak, beskućnik, klošar, uličar ili šta već, šutirati kao što je to i uobičajeno – na koš ispred njega.

Reklame između dve partije basketa

Baneta to uobičajeno nije zanimalo, baš kao što ga nije zanimalo ni da loptu uvhati sa dve ruke. Čvrsto bi je dočepao levom, velikom šakom, blago bi klecnuo kolenima i odapeo u visokom luku, onako "u rikverc" - iza leđa, bez gledanja. Od desetak šuteva koliko bi mu basketaši nevoljno dopuštali u pauzi između partija, nema šanse da Dijagnoza ne ubaci bar jedan, a neretko dva-tri! Kada bi basketaši imali više sreće, samo bi samouvereno rekao: "Maco, znaš gde ti je mesto", i – bam! U trenutku kad proceni da će lopta proći kroz obruč samo bi uzdišući ispustio: "Jesteeeee!" A kad ga nije išlo, "reklame" između dve partije potrajale bi malo duže.

Možda nisam trebao da govorim da ga ponekad nije služio suludi šut? Ipak je ova priča legenda. Možda sam zato trebao reći da je od deset šuteva levom "u rikverc" sigurno ubacivao bar dva-tri, a ponekad i čitavih pet. Trudiću se da u nastavku ne rušim legendu – pričaću samo istinu! Časna lažovska...

Ipak se okreće

Da se napomene, nije bio u treningu – čak je i njegove ludorije retko uvežbavao. Pored hitaca iza leđa, šepurio se i velikom uspešnošću šuteva sa trojke, iz krila. Kao što je i Žućko Korać izvodio slobodnjake. Za Žućkov izbačaj ne znam, ali sam video da se Banetova lopta pri ovim izbačajima rotirala kao da je važnije da se što više obrne oko svoje ose nego da prođe kroz obruč. A da je prolazila – prolazila je! Opet lagani geg pozamašne telesine, pauza između partija, njegovo čuveno: "Maco, znaš gde ti je mesto", i – bam!

Nastaviće se...

Sergej Komnenić