ЛЕГЕНДЕ ДОМА КАРАБУРМА: Дијагноза Банета Фамилије (И део)

Звали смо га Бане Дијагноза. Нисам сигуран да је знао за тај надимак. Али, да је имао дијагнозу – имао је. То је засигурно знао. И то боље од свих. Огроман, тежак човек, дуге и изразито проседе косе и браде, интезивно воњавог тела, постао је Легенда дома Карабурма. Тачније – легенда оближњег кошаркашког терена.

Све што му је требало да заслужи такав епитет била је лопта, његова слабија, лева рука и обележен центар игралишта. Чисто да зна одакле шутира. Он би до круга на центру већ некако одгегао својих сто и више кила ношених дебелим ногама које су биле ишаране отеклим венама. И тада би почињала забава. Окренуо би леђа кошу на ком су сви играли, а лице у правцу оног усамљенијег. Случајни пролазник би сигурно помислио да ће неуредни, гласни, смрдљиви, тешкопокретљиви просјак, бескућник, клошар, уличар или шта већ, шутирати као што је то и уобичајено – на кош испред њега.

Рекламе између две партије баскета

Банета то уобичајено није занимало, баш као што га није занимало ни да лопту увхати са две руке. Чврсто би је дочепао левом, великом шаком, благо би клецнуо коленима и одапео у високом луку, онако "у рикверц" - иза леђа, без гледања. Од десетак шутева колико би му баскеташи невољно допуштали у паузи између партија, нема шансе да Дијагноза не убаци бар један, а неретко два-три! Када би баскеташи имали више среће, само би самоуверено рекао: "Мацо, знаш где ти је место", и – бам! У тренутку кад процени да ће лопта проћи кроз обруч само би уздишући испустио: "Јестеееее!" А кад га није ишло, "рекламе" између две партије потрајале би мало дуже.

Можда нисам требао да говорим да га понекад није служио сулуди шут? Ипак је ова прича легенда. Можда сам зато требао рећи да је од десет шутева левом "у рикверц" сигурно убацивао бар два-три, а понекад и читавих пет. Трудићу се да у наставку не рушим легенду – причаћу само истину! Часна лажовска...

Ипак се окреће

Да се напомене, није био у тренингу – чак је и његове лудорије ретко увежбавао. Поред хитаца иза леђа, шепурио се и великом успешношћу шутева са тројке, из крила. Као што је и Жућко Кораћ изводио слободњаке. За Жућков избачај не знам, али сам видео да се Банетова лопта при овим избачајима ротирала као да је важније да се што више обрне око своје осе него да прође кроз обруч. А да је пролазила – пролазила је! Опет лагани гег позамашне телесине, пауза између партија, његово чувено: "Мацо, знаш где ти је место", и – бам!

Наставиће се...

Сергеј Комненић