Libija - od utopije do utopljene zemlje
''Libija je propala država u kojoj ništa ne funkcioniše, i u kojoj se ne zna ni ko pije ni ko plaća.'' Ovo danas nije samo fraza. Činjenica je da je njihov izvoz opao sa 1,4 miliona barela dnevno 2011. godine na samo 235.000 barela, koliko izvoze danas. To govori o ekonomskom slomu. Ali nevolja ove zemlje je i anarhija, stradanje, tortura. Šta je bila nekad, šta je sada?
Beše nekad
Danas je zemlja u ruševinama. Ali, pre 2011. godine temelji su bili solidni, život gotovo utopijski.
U ovoj zemlji, obrazovanje je bilo besplatno. Ako biste se odlučili za školovanje u inostranstvu, sve bi bilo plaćeno od strane države, kao i mesečni iznos za životne troškove.
To je dovelo do činjenice da danas elementarnu pismenost poseduje 83 odsto Libijaca. Pre dolaska Gadafija na vlast, pismeno stanovništvo brojalo je samo četvrtinu ukupnog broja.
I lečenje je bilo besplatno, a ako bi lek bio u inostranstvu, niste morali da brinete. Državna kasa pokrivala je i to.
Kuća za sve
Malo je poznato da je naredio da dok god svaki Libijac ne dobije kuću neće ni njegova porodica. Tako je Gadafijev otac preminuo, a još uvek je živeo u šatoru. Pravo na kuću bilo je ljudsko pravo!
Započeti život u Gadafijevoj Libiji nije bilo teško. Ako niste mogli da nađete zaposlenje, dobijali biste prosečnu platu za zanimanje i nivo obrazovanja koji posedujete, sve dok se ne zaposlite.
Mladim bračnim parovima, po venčanju država je dodeljivala 50.000 dolara za kupovinu kuće, stana, i uopšte ''stajanje na noge'', a po rođenju deteta, svaka žena bi dobijala i po 5.000 dolara pomoći.
Malo je poznato da u Libiji do sada nisu postojali računi za struju.
Kamata od 0%
Banke nisu smele da naplaćuju kamate na zajmove!
Država je čak participirala i u kupovini kola, inače jeftinijih nego u Evropi, pa je subvencionisla kupovinu sa 50 odsto učešća.
A kad se već kupe kola, sa benzinom nema problema jer je gorivo u Libiji koštalo 0,14 dolara za litar.
Deo novca koji je dobijan prodajom nafte išao je na račune svih građana Libije.
Hleb je bio praktično besplatan ( 0,15 dolara za 40 vekni).
Gadafi je zemlju ostavio bez spoljnih dugova! A kada je došao na vlast ona je bila jedna od najsiromašnijih zemalja Afrike.
Danas
Bez centralne vlasti, sa pravom moći, ''Libija se raspada'', osvrnuo se Independent na stanje u Libiji tri godine nakon Gadafijeve smrti.
U zemlji vlada haos. Oko 8.000 ljudi zarobljeno je od strane vojnih jedinica i izloženo torturi. Raj je postao pakao.
Bez izvoza nafte nema ni dobrog života. Libija je u velikoj ekonomskoj krizi zbog zatvaranja glavnih naftnih polja. Država nema osnovne prihode tri godine posle rušenja vođe Moamera el Gadafija 2011.
Naftna proizvodnja donosi 95 odsto prihoda države i čini 98 odsto izvoza Libije.
Svetska banka je navela da je Libija 2013. godine imala deficit od pet odsto bruto-domaćeg proizvoda (BDP), a za ovu godinu procenjuje da će biti četiri odsto. Država je zato morala lane da potroši između deset i 13 milijardi dolara svojih deviznih rezervi.
Zbog političke nestabilnosti i sve veće nesigurnije, strani investitori strahuju da dođu u Libiju.
Ekonomisti smatraju da će Libiji biti potrebno mnogo vremena da reši krizu, a i kada je reši, imaće tehničke i logističke probleme, kao i teškoće da vrati poverenje kupaca.
