Либија - од утопије до утопљене земље
''Либија је пропала држава у којој ништа не функционише, и у којој се не зна ни ко пије ни ко плаћа.'' Ово данас није само фраза. Чињеница је да је њихов извоз опао са 1,4 милиона барела дневно 2011. године на само 235.000 барела, колико извозе данас. То говори о економском слому. Али невоља ове земље је и анархија, страдање, тортура. Шта је била некад, шта је сада?
Беше некад
Данас је земља у рушевинама. Али, пре 2011. године темељи су били солидни, живот готово утопијски.
У овој земљи, образовање је било бесплатно. Ако бисте се одлучили за школовање у иностранству, све би било плаћено од стране државе, као и месечни износ за животне трошкове.
То је довело до чињенице да данас елементарну писменост поседује 83 одсто Либијаца. Пре доласка Гадафија на власт, писмено становништво бројало је само четвртину укупног броја.
И лечење је било бесплатно, а ако би лек био у иностранству, нисте морали да бринете. Државна каса покривала је и то.
Кућа за све
Мало је познато да је наредио да док год сваки Либијац не добије кућу неће ни његова породица. Тако је Гадафијев отац преминуо, а још увек је живео у шатору. Право на кућу било је људско право!
Започети живот у Гадафијевој Либији није било тешко. Ако нисте могли да нађете запослење, добијали бисте просечну плату за занимање и ниво образовања који поседујете, све док се не запослите.
Младим брачним паровима, по венчању држава је додељивала 50.000 долара за куповину куће, стана, и уопште ''stajanje на ноге'', а по рођењу детета, свака жена би добијала и по 5.000 долара помоћи.
Мало је познато да у Либији до сада нису постојали рачуни за струју.
Камата од 0%
Банке нису смеле да наплаћују камате на зајмове!
Држава је чак партиципирала и у куповини кола, иначе јефтинијих него у Европи, па је субвенционисла куповину са 50 одсто учешћа.
А кад се већ купе кола, са бензином нема проблема јер је гориво у Либији коштало 0,14 долара за литар.
Део новца који је добијан продајом нафте ишао је на рачуне свих грађана Либије.
Хлеб је био практично бесплатан ( 0,15 долара за 40 векни).
Гадафи је земљу оставио без спољних дугова! А када је дошао на власт она је била једна од најсиромашнијих земаља Африке.
Данас
Без централне власти, са правом моћи, ''Либија се распада'', осврнуо се Индепендент на стање у Либији три године након Гадафијеве смрти.
У земљи влада хаос. Око 8.000 људи заробљено је од стране војних јединица и изложено тортури. Рај је постао пакао.
Без извоза нафте нема ни доброг живота. Либија је у великој економској кризи због затварања главних нафтних поља. Држава нема основне приходе три године после рушења вође Моамера ел Гадафија 2011.
Нафтна производња доноси 95 одсто прихода државе и чини 98 одсто извоза Либије.
Светска банка је навела да је Либија 2013. године имала дефицит од пет одсто бруто-домаћег производа (БДП), а за ову годину процењује да ће бити четири одсто. Држава је зато морала лане да потроши између десет и 13 милијарди долара својих девизних резерви.
Због политичке нестабилности и све веће несигурније, страни инвеститори страхују да дођу у Либију.
Економисти сматрају да ће Либији бити потребно много времена да реши кризу, а и када је реши, имаће техничке и логистичке проблеме, као и тешкоће да врати поверење купаца.
