LJUBAVNA PRIČA SRPKINJE I ŠVEĐANINA: Evo kako zaista izgleda život na Severu
Da ljubav ne bira ni vreme ni mesto, odavno je poznato, a kada se desi potrebno je prepoznati je i očuvati.
Gordana i Magnus upoznali su se preko društvene mreže sasvim slučajno. On je rođeni Šveđanin, a ona, pretpostavljate, Srpkinja. Posle osam meseci dopisivanja preko Fejsbuka, sada već davne 2009. godine on je spakovao kofere i rekao majci da ide u Beograd.
- Žena je bila prilično iznenađena i zbunjena. Pitala se ko još ide na letovanje u Srbiju i zašto? Pored toga što je kasnije shvatila da je ljubav u pitanju, u lepote naše zemlje uverila se i sama kada je prvi put posetila Srbiju. Sada i sama kaže da bi svi trebalo da letuju ovde, a i nije mnogo daleko, svega 2.300 km – kaže Gordana uz osmeh za Srpski sajt.
Bio je to prvi put da je Magnus došao u našu zemlju, a kada su prošetali Kalemegdanom i Knez Mihajlovom, zaljubio se i u nju i u grad. Ne krije da je imao predrasude o Srbiji i Srbima kao i većina stranaca, ali one su brzo nestale – gostoljubivost, prelepa arhitektura Beograda i devojka sa kojom se mesecima dopisivao učinili su njegov boravak u našem glavnom gradu nezaboravnim.
NEVEROVATNA PRIČA IZ SELA PORED NEGOTINA: Svekar oplodio snajku, a onda...
Sa osmehom na licu Gordana kaže da je tada, kada se našla u ulozi njegovog vodiča, prvi put svoj grad gledala očima turiste i shvatila koliko je zapravo lep i šta sve u njemu ni sama nije zapazila. Ubrzo su se dogovorili da je vreme da i ona poseti njega pa su posete na relaciji Beograd – Stokholm bivale sve učestalije.
"Nisam planirala da idem u inostranstvo"
Pre nego što je upoznala svog sadašnjeg supruga nikada nije razmišljala o odlasku iz zemlje.
- Imala sam ovde posao, stan, porodicu, prijatelje - moj život koji nije bio perfektan, ali je meni odgovarao. Nisam bila od onih koji su planirali da idu u inostranstvo. Čak i kada sam otišla, ideja je bila da vidim da li ja to mogu i želim. Nisam želela da bežim iz Srbije. Tek kada odete odavde shvatite koliko je naša zemlja lepa i koliko toga funkcioniše isto kao i u drugim državama. Mi smo godinama bili izolovani i o zapadu slušali samo one lepe stvari i mislimo da je tamo negde uvek bolje. Istina je da nigde nije idealno - naglašava Gordana.
Dva venčanja
Venčali su se prvo u Švedskoj u krugu rodbine, a zatim su upriličili i zabavu u Srbiji. Bila je to švedsko-srpska svadba sa puno muzike, hrane, a pre svega dobre zabave.
Magnusov ujak je jednom prilikom bio u vreme bivše Jugoslavije u Beogradu, a kada je došao na venčanje, nakon više od 30 godina rekao je da se sve promenilo, ali da je duh isti kao i davnih dana. Odmah je poželeo da opet ode u Skadarliju i da potraži kafanu u kojoj je tada bio. Promenilo se sve, kaže, ali duša je ista.
Upoznavanja kultura oboma im je bilo zanimljivo
- Kada je Magnus došao na Đurđevdan probao je prvi put sarmu i nije mu se dopala, ali kada su slatkiši došli na red, oduševio se. Svideo mu se i način druženja kod nas jer koliko god da nemamo vremena, uvek nađemo bar malo vremena da popijemo kafu sa prijateljima. U Švedskoj je to malo drugačije, obično se svako viđanje sa prijateljima planira, zakazuje - priča Gordana.
Gordana i Magnus imaju lep život u Švedskoj. On je pedagog koji radi pri crkvi, a ona je odlučila da se doškoluje, a uskoro će početi i da radi. Imaju dosta prijatelja i u Švedskoj i u Srbiji pa se oboje trude da održe te veze.
Život u Švedskoj
- Privukla me je njihova humanost i umerenost u svemu. Posto sam uspela da "preživim" švedsko hladno vreme, shvatila sam da mogu i da živim tamo.
Posebno joj se dopao način na koji obeležavaju Božić. Tada sija cela zemlja jer se potrude da ukrase kuće, sa svakog prozora sijaju lampice, a božićne dekoracije često vole i sami da prave. Magnusovi roditelji žive u drugom gradu, ali se trude da za praznike budu zajedno jer Božić se slavi u krugu porodice i prvih komšija.
- Oni provode inače puno vremena sa porodicom, igraju društvene igre... Uživa se u hrani i piću, ali i u nekim zanimljivim igrama. Svako kupi poklon, lepo ga upakuje, svi pokloni se stave na sto i bacaju se kockice pa ko prvi dobije šesticu prvi bira koji će poklon da uzme. Pokloni često budu šaljivi, pa se desi da se neko baš iznenadi kada ga otvori i recimo nađe toalet papir ili pastu za zube.
Država im je socijalno odlično uređena, pa tako porodica za svako dete dobija određenu svotu novca od rođenja do 18 godine, majka ima pravo da ostane dve godine na porodiljskom, a otac je dužan da uzme bar tri meseca odsustva kada mu se rodi dete. Školstvo je besplatno, tačnije sve se finansira od novca poreskih obveznika.
- Mnogo toga je u Švedskoj lepo i moram da kažem da je definitivno standard mnogo viši nego u Srbiji, ali ja sam tamo otišla i ostala zbog ljubavi, a Beograd je, naravno, zauvek moj grad – završava priču Gordana.
