Lutrijom do “Američkog sna”
DV lutrija - Diversity Immigrant Visa Program se sprovodi jednom godišnje i reguliše ga američko Ministarstvo spoljnih poslova (Department of State). Svake godine se metodom slučajnog izbora dodeljuje 55 hiljada imigrantskih viza državljanima zemalja koje imaju nizak broj izdatih iseljeničkih viza u SAD.
Pravila za učešće u ovom programu su vrlo jednostavna, ali u isto vreme veoma striktna. Zemlje koje učestvuju u ovom programu su podeljene u šest regiona i pravo je da zemlje koje su u poslednjih pet godina poslale više od 50 hiljada imigranata nemaju pravo učešća. Takođe, nijednoj zemlji u regionu ne može biti dodeljeno više od sedam procenata ukupnog broja viza.
Nakon završetka konkursa, koji traje od početka oktobra do kraja novembra svake godine, kompjuterski program izabere dobitnike slučajnim izborom. Dobitnici se obaveštavaju o daljoj proceduri pismenim putem u periodu od maja do jula naredne godine. Učesnici moraju da vode računa da li su izabrani preko jedinstvenog identifikacionog broja jer ambasade nisu u obavezi da ih obaveštavaju o statusu aplikacije.
Melting pot
Kompjuter odabere oko 100 hiljada ljudi, ali to je dva puta više nego što će biti imigrantskih viza. Razlog za ovo je što puno ljudi tokom ovog relativno dugog vremena koliko traje aplikacija uspe da imigrira na drugi način. Takođe se dešava da ljudi odustanu. Sve vize se izdaju do 30. septembra tekuće godine u ponoć.
Iz Stejt Deparmanta kažu da je ovo način da se proširi mogućnost za useljenje jer su do sada samo mogli da imigriraju u Ameriku preko posla ili porodičnih veza. SAD na ovaj način neguje kulturnu, versku i etničku različitost takozvani "melting pot". Ima i onih koji misle suprotno, posebno posle 11. septembra. Oni veruju da se na ovaj način stvara prostor za uvoz mogućih pretnji američkom društvu- poput terorizma i različitih vrednosti koje donose u SAD.
Američki san
Darko P. je jedan od srećnika koji živi “Američki san”. Kaže da ga je majka naterala da se prijavi. “Imao sam posao, svoj stan, bilo mi je dobro. Međutim moja majka je insistirala da ne smem da propustim tu priliku. Prijavio sam se misleći da nema šanse da me izvuku, ali eto to se desilo. Razmišljao sam se da li da odem, ali ljudi bila je to odluka mog života. Amerika je obećana zemlja”, kaže on. Darko se brzo snašao, zaposlio, usledili su krediti za stan i kola i par godina kasnije otvoreno kaže da su mogućnosti tamo mnogo veće nego ovde. "Preporučujem svima da se prijave jer je ovo iskustvo koje vam može bukvalno preokrenuti život", objašnjava Darko.
Emina J. kaže da nije sve tako bajno kako izgleda. “Moj verenik je otišao preko lutrijske vize. Kada sam otišla za njim, kasnije, preko vereničke vize nisam se snašla kako sam očekivala. Ne uspevam da nađem posao, iako sam išla na brojne kurseve. Moj Siniša radi, a ja se osećam kao da sam mu na teretu. Američki san izgleda nije dostižan za sve”, konstatuje ona.
