Лутријом до “Америчког сна”
ДВ лутрија - Diversity Immigrant Visa Програм се спроводи једном годишње и регулише га америчко Министарство спољних послова (Департмент оф Стате). Сваке године се методом случајног избора додељује 55 хиљада имигрантских виза држављанима земаља које имају низак број издатих исељеничких виза у САД.
Правила за учешће у овом програму су врло једноставна, али у исто време веома стриктна. Земље које учествују у овом програму су подељене у шест региона и право је да земље које су у последњих пет година послале више од 50 хиљада имиграната немају право учешћа. Такође, ниједној земљи у региону не може бити додељено више од седам процената укупног броја виза.
Након завршетка конкурса, који траје од почетка октобра до краја новембра сваке године, компјутерски програм изабере добитнике случајним избором. Добитници се обавештавају о даљој процедури писменим путем у периоду од маја до јула наредне године. Учесници морају да воде рачуна да ли су изабрани преко јединственог идентификационог броја јер амбасаде нису у обавези да их обавештавају о статусу апликације.
Мелтинг пот
Компјутер одабере око 100 хиљада људи, али то је два пута више него што ће бити имигрантских виза. Разлог за ово је што пуно људи током овог релативно дугог времена колико траје апликација успе да имигрира на други начин. Такође се дешава да људи одустану. Све визе се издају до 30. септембра текуће године у поноћ.
Из Стејт Депарманта кажу да је ово начин да се прошири могућност за усељење јер су до сада само могли да имигрирају у Америку преко посла или породичних веза. САД на овај начин негује културну, верску и етничку различитост такозвани "мелтинг пот". Има и оних који мисле супротно, посебно после 11. септембра. Они верују да се на овај начин ствара простор за увоз могућих претњи америчком друштву- попут тероризма и различитих вредности које доносе у САД.
Амерички сан
Дарко П. је један од срећника који живи “Амерички сан”. Каже да га је мајка натерала да се пријави. “Имао сам посао, свој стан, било ми је добро. Међутим моја мајка је инсистирала да не смем да пропустим ту прилику. Пријавио сам се мислећи да нема шансе да ме извуку, али ето то се десило. Размишљао сам се да ли да одем, али људи била је то одлука мог живота. Америка је обећана земља”, каже он. Дарко се брзо снашао, запослио, уследили су кредити за стан и кола и пар година касније отворено каже да су могућности тамо много веће него овде. "Препоручујем свима да се пријаве јер је ово искуство које вам може буквално преокренути живот", објашњава Дарко.
Емина Ј. каже да није све тако бајно како изгледа. “Мој вереник је отишао преко лутријске визе. Када сам отишла за њим, касније, преко вереничке визе нисам се снашла како сам очекивала. Не успевам да нађем посао, иако сам ишла на бројне курсеве. Мој Синиша ради, а ја се осећам као да сам му на терету. Амерички сан изгледа није достижан за све”, констатује она.
