Mačke koje uživaju u akrobacijama
Balinezijska mačka je dugodlaka varijanta sijamske mačke.
Pedesetih godina u Americi su se u nekim leglima sijamskih mačaka pojavili mačići bogatog krzna. U početku je varijetet prozvan dugodlaka sijamka. No ubrzo su odgajivači uspeli ustaliti potpuno nezavisnu rasu pareći dugodlake primerkte sijamki međusobno. Nazvali su je balinezijska mačka, piše mojaoaza.com.
Građa tela
Telo balinezijske mačke nije tako vitko kao kod sijamskih mačaka, ali je poželjno da bude što vitkije, elegantno i zašiljenih linija. Glava je srednje veličine, klinastog oblika i ravnih linija klin počinje na nosu i širi se prema ušima, te ne sme biti prekinut jastučićima njuške (whiker pads). Iz profila gledano linija glave je blago zaobljena, a nos ravan i bez prekida od čela do vrha. Uši su velike i zašiljene, široke na osnovi, smeštene tako da produžuju liniju klina. Oči su bademastog oblika, srednje veličine, položene koso ka nosu. Boja očiju je čista, jasna i intenzivno plava. Noge su tanke i dugačke i nežnih malih ovalnih šapa. Rep je tanak, uzak u korenu, dugačak i prekriven dugim dlakama.
Dlaka
Krzno je srednje dugačko na telu, mekano, svilenkasto i nežno, bez podlake, sa okovratnikom nešto grublje dlake. Priznate boje krzna su: bela, crna, plava, čokoladna, lila, crvena, krem, boja cimeta, fawn (boja srne) i sve te u kornjačevini i sa uzorkom. Kod crvene i krem boje blede pruge na glavi, nogama i repu, ne uzimaju se kao greška. Sve ove boje imaju oznake: maska na licu, oznake na ušima, nogama i repu.
Karakter
Balinezijske mačke su društvene i inteligentne mačke, sklone akrobacijama. Znaju biti bučne. Iako odlično prihvataju držanje u stanu, najviše im odgovara kuća sa prostranim ograđenim dvorištem. Potrebno ih je svakodnevno češljati, kao i ostale dugodlake mačke.