Мачке које уживају у акробацијама

Педесетих година у Америци су се у неким леглима сијамских мачака појавили мачићи богатог крзна. У почетку је варијетет прозван дугодлака сијамка. Но убрзо су одгајивачи успели усталити потпуно независну расу парећи дугодлаке примеркте сијамки међусобно. Назвали су је балинезијска мачка, пише mojaoaza.com.

Грађа тела

Тело балинезијске мачке није тако витко као код сијамских мачака, али је пожељно да буде што виткије, елегантно и зашиљених линија. Глава је средње величине, клинастог облика и равних линија клин почиње на носу и шири се према ушима, те не сме бити прекинут јастучићима њушке (whiker падс). Из профила гледано линија главе је благо заобљена, а нос раван и без прекида од чела до врха. Уши су велике и зашиљене, широке на основи, смештене тако да продужују линију клина. Очи су бадемастог облика, средње величине, положене косо ка носу. Боја очију је чиста, јасна и интензивно плава. Ноге су танке и дугачке и нежних малих овалних шапа. Реп је танак, узак у корену, дугачак и прекривен дугим длакама.

Длака

Крзно је средње дугачко на телу, мекано, свиленкасто и нежно, без подлаке, са оковратником нешто грубље длаке. Признате боје крзна су: бела, црна, плава, чоколадна, лила, црвена, крем, боја цимета, fawn (боја срне) и све те у корњачевини и са узорком. Код црвене и крем боје бледе пруге на глави, ногама и репу, не узимају се као грешка. Све ове боје имају ознаке: маска на лицу, ознаке на ушима, ногама и репу.

Карактер

Балинезијске мачке су друштвене и интелигентне мачке, склоне акробацијама. Знају бити бучне. Иако одлично прихватају држање у стану, највише им одговара кућа са пространим ограђеним двориштем. Потребно их је свакодневно чешљати, као и остале дугодлаке мачке.