Majčino mleko preko interneta
Knjige, cipele, frižider… Sve se to može kupiti preko interneta. Od ove godine može da se kupi i majčino mleko. Ali, pitanje je da li je to zaista prava alternativa za decu čije majke ne mogu da doje?
„Imala sam previše mleka, pa sam višak bacala. Ali onda sam shvatila da je to šteta i da bi bilo bolje pomoći nekom drugom. Razmišljala sam kao majka. Jedna ima previše, a druga ima premalo mleka za svoje dete“, kaže Tanja Miler, žena koja je osnovala prvu „berzu majčinog mleka“ u Nemačkoj i koja je sa radom krenula ove godine. Razlog tome je što je na internetu primetila da postoji potražnja. Ali tada je sve to bilo tajno, haotično, pomalo divlje. Ponude koje su zvučale sigurno u kojima su se potrošači informisali o mogućim rizicima, skoro da nisu ni postojale.
Prodaja i kupovina majčinog mleka
U Americi ovakve berze postoje već više od deset godina. Namenjene su majkama koje svoju decu ne mogu da doje ili nemaju mleka zbog toga što moraju iz nekog razloga da budu operisane. Razlozi što neka majka kupuje ili prodaje svoje mleko su razni. Slično je i u Nemačkoj. Tanja Miler, kako kaže, želi da ujedini i spoji te dve grupe.
„Istovremeno želim da ih informišem o svim rizicima. Dajem im vrlo jasna uputstva na koji način mogu da umanje rizike. Reč je o pet osnovnih koraka koje svaka majka može da pročita“, stoji na Tanjinom sajtu. „Kao prvo, važno je da žena traži majku-donatora iz okoline u kojoj živi. Važno je da se žene upoznaju i da ona od žene od koje kupuje mleko traži da napravi odgovarajuće medicinske testove.“
Što se same primopredaje mleka tiče, ona se odvija direktno, ali moguće je poslati i poštom, naravno, pod uslovom da se u paketu nalazi takozvani suvi led, kako bi se mleko sve vreme nalazilo u odgovarajućoj, hladnoj temperaturi.
Ipak, iako zvuči jednostavno, da li je zaista tako?
Oštre kritike i upozorenja vezana za kupovinu mleka preko interneta dolaze prvenstveno od Nacionalne komisije za dojenje sa Saveznog instituta za prevenciju rizika, kao i od saradnika Komisije za prehranu nemačkog društva za dečju medicinu.
„Mleko nije dovoljno kontrolisano i sam tim je njegovo korišćenje za novorođenu decu vrlo rizično. A rizici se sastoje u mogućem prenosu bakterija i virusa koji se mogu nalaziti u majčinom mleko žene-donatora“, kaže Majkl Radke, doktor i šef klinike Ernst von Bergman u Potsdamu.
Mnoge majke iz različitih razloga ne mogu da doje svoju decu
U bankama majčinog mleka koje se nalaze u bolnicama, odnosno, klinikama, situacija je uveliko drugačija.
„Svaka žena koja je spremna da daruje svoje mleko, mora pro da se podvrgne detaljnim mikrobiološkim testovima, kako bi se isključila mogućnost da boluje od neke infekcije-hepatitisa, žutice ili HIV-a. Ako su ti testovi negativni, tada ona kao donator dobija zeleno svetlo. Uprkos tome, svaka mlečna proba koju od nje dobijemo mora se dodatno ispitati. Tada zamrzavamo mleko, ali pre nego što to mleko damo nekom detetu, još jednom testiramo donatorku. Naime, moguće je da je ona možda, kada je dojila, odnosno, davala mleko, bila inficirana nekim virusom. Tek kada je i ovaj rezultat negativan, dozvoljavamo konzumaciju njenog mleka“, kaže Radke.
Majčino mleko kao najbolja prevencija kasnijih bolesti
Majčino mleko između ostalog je odlična prevencija protiv alergija, a veruje se da pozitivno utiče na inteligenciju dece. To su neke od ustaljenih, ali i delimično dokazanih pretpostavki. U svakom slučaju, jedno je sigurno: majčino mleko je bogato belančevinama i enzimima. Njih je teško zameniti industrijski proizvedenom hranom.
U Nemačkoj postoji trenutno 13 banaka sa majčinim mlekom. Većina se nalazi na istoku zemlje, budući da su one u vremenima bivšeg DDR-a bile vrlo popularne, pa čak i zakonski regulisane.
U gradovima bivšeg DDR-a na 20.000 stanovnika je morala da postoji bar jedna banka sa majčinim mlekom. U semptembru 2010. godine osnovana je i prva Evropska mreža banaka majčinog mleka, a slične mreže se nalaze i ostatku sveta: Kini, Japanu, Kameronu, Indiji, SAD-u i Kanadi i tako dalje. U njima do mleka mogu doći pre svega bolesna i prevremeno rođena deca.
