Мајчино млеко преко интернета
Књиге, ципеле, фрижидер… Све се то може купити преко интернета. Од ове године може да се купи и мајчино млеко. Али, питање је да ли је то заиста права алтернатива за децу чије мајке не могу да доје?
„Имала сам превише млека, па сам вишак бацала. Али онда сам схватила да је то штета и да би било боље помоћи неком другом. Размишљала сам као мајка. Једна има превише, а друга има премало млека за своје дете“, каже Тања Милер, жена која је основала прву „берзу мајчиног млека“ у Немачкој и која је са радом кренула ове године. Разлог томе је што је на интернету приметила да постоји потражња. Али тада је све то било тајно, хаотично, помало дивље. Понуде које су звучале сигурно у којима су се потрошачи информисали о могућим ризицима, скоро да нису ни постојале.
Продаја и куповина мајчиног млека
У Америци овакве берзе постоје већ више од десет година. Намењене су мајкама које своју децу не могу да доје или немају млека због тога што морају из неког разлога да буду оперисане. Разлози што нека мајка купује или продаје своје млеко су разни. Слично је и у Немачкој. Тања Милер, како каже, жели да уједини и споји те две групе.
„Истовремено желим да их информишем о свим ризицима. Дајем им врло јасна упутства на који начин могу да умање ризике. Реч је о пет основних корака које свака мајка може да прочита“, стоји на Тањином сајту. „Као прво, важно је да жена тражи мајку-донатора из околине у којој живи. Важно је да се жене упознају и да она од жене од које купује млеко тражи да направи одговарајуће медицинске тестове.“
Што се саме примопредаје млека тиче, она се одвија директно, али могуће је послати и поштом, наравно, под условом да се у пакету налази такозвани суви лед, како би се млеко све време налазило у одговарајућој, хладној температури.
Ипак, иако звучи једноставно, да ли је заиста тако?
Оштре критике и упозорења везана за куповину млека преко интернета долазе првенствено од Националне комисије за дојење са Савезног института за превенцију ризика, као и од сарадника Комисије за прехрану немачког друштва за дечју медицину.
„Млеко није довољно контролисано и сам тим је његово коришћење за новорођену децу врло ризично. А ризици се састоје у могућем преносу бактерија и вируса који се могу налазити у мајчином млеко жене-донатора“, каже Мајкл Радке, доктор и шеф клинике Ернст вон Бергман у Потсдаму.
Многе мајке из различитих разлога не могу да доје своју децу
У банкама мајчиног млека које се налазе у болницама, односно, клиникама, ситуација је увелико другачија.
„Свака жена која је спремна да дарује своје млеко, мора про да се подвргне детаљним микробиолошким тестовима, како би се искључила могућност да болује од неке инфекције-хепатитиса, жутице или ХИВ-а. Ако су ти тестови негативни, тада она као донатор добија зелено светло. Упркос томе, свака млечна проба коју од ње добијемо мора се додатно испитати. Тада замрзавамо млеко, али пре него што то млеко дамо неком детету, још једном тестирамо донаторку. Наиме, могуће је да је она можда, када је дојила, односно, давала млеко, била инфицирана неким вирусом. Тек када је и овај резултат негативан, дозвољавамо конзумацију њеног млека“, каже Радке.
Мајчино млеко као најбоља превенција каснијих болести
Мајчино млеко између осталог је одлична превенција против алергија, а верује се да позитивно утиче на интелигенцију деце. То су неке од устаљених, али и делимично доказаних претпоставки. У сваком случају, једно је сигурно: мајчино млеко је богато беланчевинама и ензимима. Њих је тешко заменити индустријски произведеном храном.
У Немачкој постоји тренутно 13 банака са мајчиним млеком. Већина се налази на истоку земље, будући да су оне у временима бившег DDR-a биле врло популарне, па чак и законски регулисане.
У градовима бившег DDR-a на 20.000 становника је морала да постоји бар једна банка са мајчиним млеком. У семптембру 2010. године основана је и прва Европска мрежа банака мајчиног млека, а сличне мреже се налазе и остатку света: Кини, Јапану, Камерону, Индији, САД-у и Канади и тако даље. У њима до млека могу доћи пре свега болесна и превремено рођена деца.