UKRAJINA, ZABORAVLJENI RAT: Ugroženost primirja koje malo koga zanima (MAPA)
Iako je primirje koje zaustavilo sukobe na istoku Ukrajine i dalje na snazi, situacija je i dalje krajnje nestabilna. Rat je samo ostavljen po strani i svakog časa može ponovo da izbije, ali izgleda da to nikoga više i ne zanima, osim građana Ukrajine.
Deluje kao da je i ukrajinski građanski rat zahvatila moderna boljka konflikata u 21 veku – medijska nezainteresovanost. Dok je pre manje od godinu dana Ukrajina i dalje bila udarna vest na svim svetskim agencijama, danas je zamenjena novim (starim) i uzbudljivijim konfliktima koji će pre ili kasnije doživeti istu sudbinu.
Naravno, jedan od razloga za to je svakako i primirje, koje je u februaru postignuto između Kontakt grupe, Kijeva i predstavnika Donjecka i Luganska. Ono predviđa stvaranje linije razgraničenja i povlačenje teškog naoružanja na 50 km između protivničkih artiljerija (140 km za rakete).
No, stupanje na snagu ovog primirja nije prošlo bez "prolivanja krivi". O tome najbolje svedoči bitka za Debaljcevo, koje se prethodnih dana ponovo našlo u medijima. Iako je povlačenja naoružanja bilo u toku, isto je prekidano više puta zbog sporadičnih sukoba.
Uprkos svemu, u oktobru je počelo povlačenje i oružja kalibra ispod 100 milimetara i ostalog lakog naoružanja. Ali, proces koči situacija u Debaljcevu, jer tamo još uvek nema potpunog povlačenja teškog naoružanja. Na drugim mestima ukrajinska vojska i proruske snage su uveliko počele povlačenje svojih tenkova s prve linije fronta.
Novembar je počeo obnavljanjem sukoba na nekoliko lokacija. A opet su počele i pretnje: Predsednik ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Oleksandar Turčinov saopštio je da će Kijev prestati da povlači oružje ako se napadi nastave, dok je sa druge strane, lider prorusa Aleksandar Zaharčenko zapretio da će početi borbe ako Kijev prekrši primirje.
Na celoj dužini linije razdvajanja, paralelno zoni od gradova Donjeck do Debaljceva, bilo je više "incidenata": eksplozija improvizovane mine u mestu Marinka, granatiranje Krasnogorivke i mesta Puski i Vesele, razmena vatre na obodima grada Donjecka i mesta Zajcevo.
A onda je potencijlano "bure baruta" – Debaljcevo – eksplodiralo 10. novembra granatiranjem položaje jedinica Donjecke narodne republike od strane ukrajinske vojske. Ispaljeno je preko 20 projektila, od kojih čak šest kalibra 120 milimetara.
Da situacija teži ka zaoštravanju istakao je i predsednik Ukrajine Petro Porošenko, zbog čega će Kijev u daljem ponašanju "kombinovati vojne napore s diplomatskim".
Sa druge strane fronta stižu izveštaji da su kijevske snage pokušale da se probiju kroz pozicije jedinica DNR kod grada Debaljceva i da su tom prilikom koristile "teško i lako naoružanje". Uz to, zamenika načelnika štaba Narodne vojske DNR-a Eduarda Basurina dodatno su zabrinule informacije obaveštajne službe da su u zonu konflikta stigla dva eskadrona borbenih helikoptera kijevskih snaga i artiljerija.
Situacija se polako ali sigurno zahuktava, što je konstatovala i posmatračka misija OEBS-a, koja je nadgleda sprovođene primirja. Misija smatra da je prekid vatre u regionu "izuzetno krhak".
"Nažalost, posmatrači su za protekle dve nedelje konstatovali postojanje žrtava", saopštio je zamenik šefa misije OEBS Aleksandar Hag.
Ovaj poslednji napad bio je dovoljno jak da barem nakratko skrene pažnju ljudi s Islamske države i Sirije na Ukrajinu i konflikt koji je sve samo ne završen. Primirje je samo zaustavilo sukobe koji mogu svakog trenutka da ponovo izbiju, a da li će to vratiti interesovanje svetskih medija za ovaj deo sveta, ostaje da se vidi.
Nažalost, krvi i nasilje su uvek na prodaji. Ako je cilj da se svet opet zainteresuje za rešenje ukrajinskog građanskog rata, onda se postavlja pitanje: Da li je više smrti zaista potrebno da bi se konačni mir postigao?
