PROVERITE DA LI ISPOD VAŠE KUĆE PROLAZI VODA: Ovuda kuljaju podzemne vode u Beogradu! (MAPA)
Beograd leži na devet reka i potoka.
Podzemne vode su one vode koje se nalaze ispod površine terena u bilo kom agregatnom stanju. Ona može biti kao tečna, čvrsta u vidu leda i gasovita u vidu vodene pare. U Zemljinoj kori podzemna voda se može naći u tečnom stanju i do 14 km dubine.
Od izuzetnog značaja je za vodosnabdevanje stanovništva, mada se poslednjih godina one sve više zagađuju. Inače, često kroz duboke pukotine izbijaju na površinu zemlje u vidu izvora mineralne vode.
Loš san zbog podzemnih voda?
Neretko se može čuti kako podzemne vode utiču na zdravlje, pa osobe koje spavaju na krevetima ispod kojih su podzemne vode često imaju bolove ili loš san. Zbog toga premeštaju krevete na drugi kraj sobe ili dnevnog boravka i tako rešavaju ovaj problem.
Beograd leži na više od devet reka
Beograd je grad koji ispod sebe krije mnoge vode, manje reke i potoke. Zanimljivo je napomenuti da se u samom srcu Beograda, ispod hotela Moskva, nalazi čak 5 bunara podzemnih voda i dve pumpe koje sprečavaju izlivanje.
Prilikom velikih kiša, dešava se da ove pumpe intenzivno rade, zbog vode koja narasta.
Pored toga, na širem području Beograda ima 9 reka i potoka, to su:
1. Mokroluška reka (ide kroz Veliki Mokri Lug, a uliva se u Savu)
2. Slavujev potok (pod Zvezdarom, uliva se u Dunav)
3. Vračarski potok (pod Slavijom, uliva se u Savu)
4. Čuburski potok (pod Neimarom, ide ka Savi)
5.Bibijin potok (ide kroz Skadarliju)
6. Repiški potok (kod Repišta i na Sunčanoj padini)
7. Manastirski potok (u Rakovici)
8. Galovica (na Bežaniji)
9. Višnjički potok (u Višnjičkoj banji)
Pogledajte mapu:
Rašljari nekad, radiosteziolozi danas
Kada podzemne vode izbiju na površinu – takva mesta se nazivaju izvorima.
Pronalazak izvora je u prošlosti bio težak zadatak, kopanje bunara prestavljalo je dugotrajan posao. Zato su nekad naročitu ulogu imali ljudi koji su se bavili otkrivanjem podzemnih voda.
Kvalitetna voda pod Skadarlijom
Inače, u Skadarliji je postojao izvor vrlo kvalitetne vode koja je mogla da se pije i nju su čak flaširali. Treba napomenuti da se ispod Beograda na više punktova nalaze izvori sa vodama koje bi mogle i danas da se koriste.
Narod ih je često zvao rašljarima, jer su upotrebljavali obične drvene rašlje. Pomoću držanja rašlji za krajeve kretali su se po zemljištu, a nailazak na podzemnu vodu prepoznao bi se pokretanjem rašlji. U prošlosti se verovalo da su u pitanju posebno nadareni ljudi.
Današnja nauka dugo vremena nije priznavala mogućnost takvog načina otkrivanja podzemnih voda. Ipak, danas je na tom polju mnogo toga promenjeno. Radiostezija podrazumeva izučavanje ovakvog fenomena, ali pomoću merne tehnike.