ПРОВЕРИТЕ ДА ЛИ ИСПОД ВАШЕ КУЋЕ ПРОЛАЗИ ВОДА: Овуда куљају подземне воде у Београду! (МАПА)
Београд лежи на девет река и потока.
Подземне воде су оне воде које се налазе испод површине терена у било ком агрегатном стању. Она може бити као течна, чврста у виду леда и гасовита у виду водене паре. У Земљиној кори подземна вода се може наћи у течном стању и до 14 км дубине.
Од изузетног значаја је за водоснабдевање становништва, мада се последњих година оне све више загађују. Иначе, често кроз дубоке пукотине избијају на површину земље у виду извора минералне воде.
Лош сан због подземних вода?
Неретко се може чути како подземне воде утичу на здравље, па особе које спавају на креветима испод којих су подземне воде често имају болове или лош сан. Због тога премештају кревете на други крај собе или дневног боравка и тако решавају овај проблем.
Београд лежи на више од девет река
Београд је град који испод себе крије многе воде, мање реке и потоке. Занимљиво је напоменути да се у самом срцу Београда, испод хотела Москва, налази чак 5 бунара подземних вода и две пумпе које спречавају изливање.
Приликом великих киша, дешава се да ове пумпе интензивно раде, због воде која нараста.
Поред тога, на ширем подручју Београда има 9 река и потока, то су:
1. Мокролушка река (иде кроз Велики Мокри Луг, а улива се у Саву)
2. Славујев поток (под Звездаром, улива се у Дунав)
3. Врачарски поток (под Славијом, улива се у Саву)
4. Чубурски поток (под Неимаром, иде ка Сави)
5.Бибијин поток (иде кроз Скадарлију)
6. Репишки поток (код Репишта и на Сунчаној падини)
7. Манастирски поток (у Раковици)
8. Галовица (на Бежанији)
9. Вишњички поток (у Вишњичкој бањи)
Погледајте мапу:
Рашљари некад, радиостезиолози данас
Када подземне воде избију на површину – таква места се називају изворима.
Проналазак извора је у прошлости био тежак задатак, копање бунара престављало је дуготрајан посао. Зато су некад нарочиту улогу имали људи који су се бавили откривањем подземних вода.
Квалитетна вода под Скадарлијом
Иначе, у Скадарлији је постојао извор врло квалитетне воде која је могла да се пије и њу су чак флаширали. Треба напоменути да се испод Београда на више пунктова налазе извори са водама које би могле и данас да се користе.
Народ их је често звао рашљарима, јер су употребљавали обичне дрвене рашље. Помоћу држања рашљи за крајеве кретали су се по земљишту, а наилазак на подземну воду препознао би се покретањем рашљи. У прошлости се веровало да су у питању посебно надарени људи.
Данашња наука дуго времена није признавала могућност таквог начина откривања подземних вода. Ипак, данас је на том пољу много тога промењено. Радиостезија подразумева изучавање оваквог феномена, али помоћу мерне технике.
