Margerit Jursenar (1903-1987)
Margerit Jursenar je ušla u istoriju kao prva žena koja je primljena u slavnu Francusku akademiju nauka. Time je posle 400 godina srušila diskriminatorski odnos prema ženama intelektualkama. Svet je zadužila svojim izvanrednim književnim radom.
Rođena je u Briselu 1903. godine, a pravo ime joj je Margerit Kleneverk de Krajankur. Prezime Jursenar izvedeno je iz prezimena.
Izgledala je više kao dobrodušna domaćica nego potomak aristokratske porodice. Bila je nemarna u odevanju, debeljuškasta, sa kosom stalno sakupljenom u punđu. Obožavala je nakit od srebra.
Njen prijem u Francusku akademiju nauka i umetnosti podigao je takvu buru da se tresla cela Francuska. Posle vesti o njenom prijemu u "muško carstvo", vratila se u dugogodišnju osamu, na malo ostrvo Maunt Dezer. Nastavila je da stvara kao i do tada. Dobrovoljnu samoću koja je trajala četrdeset godina delila je sa Grejs Frik, ženom koja je na najbolji način prevela sva njena dela sa francuskog na engleski.
Margerit je sve postigla pisanjem. Obogatila je svetsku književnu baštinu delima "Hadrijanovi memoari", "Delo u crnom", "Pobožne uspomene", "Legenda vekova". Napisala je i "Osmeh Kraljevića Marka" na osnovu uspomena na Kotorski zaliv u kom je boravila kad je bila mlada. Kao navika joj j ostalo da putuje kako bi našla inspiraciju za svoja dela.
Ono što je obeležilo njenu literaturu jeste manjak ženskih likova. Možda zato što nije imala sreću da doživi nežnost kada joj je bila najpotrebnija. Po njenom rođenju majka joj je umrla, a ni ona sama nije poželela nikada da ima dete.
Umrla je u Vašingtonu 1987. godine od posledica saobraćajne nesreće.
Pogledajte i: Marlen Ditrih (1901-1992)
