Маргерит Јурсенар (1903-1987)
Маргерит Јурсенар је ушла у историју као прва жена која је примљена у славну Француску академију наука. Тиме је после 400 година срушила дискриминаторски однос према женама интелектуалкама. Свет је задужила својим изванредним књижевним радом.
Рођена је у Бриселу 1903. године, а право име јој је Маргерит Кленеверк де Крајанкур. Презиме Јурсенар изведено је из презимена.
Изгледала је више као добродушна домаћица него потомак аристократске породице. Била је немарна у одевању, дебељушкаста, са косом стално сакупљеном у пунђу. Обожавала је накит од сребра.
Њен пријем у Француску академију наука и уметности подигао је такву буру да се тресла цела Француска. После вести о њеном пријему у "мушко царство", вратила се у дугогодишњу осаму, на мало острво Маунт Дезер. Наставила је да ствара као и до тада. Добровољну самоћу која је трајала четрдесет година делила је са Грејс Фрик, женом која је на најбољи начин превела сва њена дела са француског на енглески.
Маргерит је све постигла писањем. Обогатила је светску књижевну баштину делима "Хадријанови мемоари", "Дело у црном", "Побожне успомене", "Легенда векова". Написала је и "Осмех Краљевића Марка" на основу успомена на Которски залив у ком је боравила кад је била млада. Као навика јој ј остало да путује како би нашла инспирацију за своја дела.
Оно што је обележило њену литературу јесте мањак женских ликова. Можда зато што није имала срећу да доживи нежност када јој је била најпотребнија. По њеном рођењу мајка јој је умрла, а ни она сама није пожелела никада да има дете.
Умрла је у Вашингтону 1987. године од последица саобраћајне несреће.
Погледајте и: Марлен Дитрих (1901-1992)
