MASLINE, BUZUKI I OSTRVA: Evo ZAŠTO putujemo u GRČKU!

Sva je prilika da vam je ponešto o Staroj Grčkoj ostalo u pamćenju, kao i da ste tokom putovanja uspeli još ponešto da naučite. Obišli ste istorijske spomenike i čuli različite priče. Međutim, ima i dosta onih koji u Grčku dolaze samo radi sunca, dobre hrane i vedrog mentaliteta. Ako ne - onda vas oduševljava njihovo more - ili ostrva, planine, manastiri...

U svakom slučaju, Grčka je zemlja koja svakome može nešto da ponudi, a mi ćemo se podsetiti najvažnijih činjenica o njoj.

Grčka prestonica je jedan od najstarijih gradova na svetu

Prvi stanovnici Atine pojavili su se u periodu između 11. i 7. milenijuma pre naše ere. To grčku prestonicu čini jednim od najstarijih gradova na svetu. Ona je mešavina starog i novog i kao takva privlači bezbroj turista svakog dana. Možete posetiti Partenon, Akeropolj i još mnogo antičkih spomenika, a možete iskusiti i modernu Grčku. I to u istom danu. Nije ni čudo to što više od 40% državljana Grčke živi u Atini.

Partenon je sagrađen u Atininu čast

Verovatno se sećate Partenona sa časa istorije (i možda sa ekskurzije u srednjoj školi), ali verovatno ste u međuvremenu zaboravili koliko je važna i očaravajuća ova građevina. Partenon je građen kao hram posvećen boginji Atini, 438. godine pre naše ere i smatra se jednim od najvažnijih spomenika na svetu. U petom veku nove ere Partenon je postao hrišćanska crkva, a 1460. godine Osmanlije ga pretvaraju u džamiju. Ova svetinja je u tom periodu i oštećena - kada je eksplodiralo skladište municije.

Da, Atina je nazvana po Atini i Posejdon nije bio srećan

Jedan od prvih kraljeva Atine (sudeći po grčkoj mitologiji) bio je Kekrop. Morao je da odluči koji će bog biti zaštitnik grad-države Atine. Za to mesto bila su zainteresovana dva boga - Posejdon, bog mora i Atina, boginja mudrosti i veštine. Kekrop je zatražio da oboje daruju nešto što će gradu biti važno. Posejdon je darovao vodu, ali ona je bila slana i nije mnogo koristila stanovništvu. Atina je stvorila maslinu, drvo koje je simbol mira i prosperiteta i kralj je bio oduševljen njenim poklonom. Tako je prestonica dobila drvo po boginji, a Posejdon je prokleo ovaj grad rekavši da nikada neće imati dovoljno vode.

Treba da znate i nešto o maslinama

Grčka je treći najveći proizvođač maslina na celom svetu. Masline su sađene u Grčkoj još od antičkih vremena i do danas su postale veliki biznis. Sudeći po tome koliko ih samo Grci jedu - to nije čudo. Po poslednjim procenama, u Grčkoj postoji više od 120 miliona stabala, a neke iz 13. veka i danas proizvode maslinke.

Grčka ima više ostrva nego što možete da prebrojite

Da, procenjeno je da se u Grčkoj nalazi od 1.200 do 1.600 ostrva - zavisno od toga koju minimalnu veličinu računamo. Međutim, od svih ovih ostrva, naseljeno ih je tek oko 200. Najveće grčko ostrvo je Krit, na južnom delu Egejskog mora. Grčka može da ponudi ostrvo za svakoga! Ako volite raskošne vile za vas je savršen Santorini. Ako tražite odmor na predivnoj plaži, idite na Hidru. Ma, posetite sva grčka ostrva!

Grčka ima više od 100 arheoloških muzeja

Veruje se da je ovo zemlja sa najvećim brojem arheoloških muzeja na svetu. Nalaze se najčešće u blizini samih nalazišta i svaki vam pruža priliku da zakoračite u istoriju Grčke. Neki su posvećeni Vizantiji, neki antičkom slikarstvu, a neki nauci i tehnologiji - u koji god da kročite naučićete svašta zanimljivo.

U ovoj zemlji možete videti najveći broj različitih životinjskih vrsta

I to zahvaljujući raznolikoj geografiji! Grčka vam nudi more i ostrva, brda i planine... Pregršt sisara, reptila i vodozemaca čeka vas u ovoj mediteranskoj zemlju. Nažalost, mnogo životinja je na ivici istrebljenja i zato treba posebno obratiti pažnju na nju.

Najviša tačka Grčke bila je dom bogova

Olimp je visok 2.918m. Ukoliko volite planinarenje - dom grčkih bogova i boginja savršen je za vas. Samo poslednji, najviši deo vrha Mitikas je malo nezgodan za penjanje - ali, ipak, svake godine njega popne više od 10.000 ljudi. Nažalost, još niko nije natrčao na Zevsa gore.

Antička Olimpijada nema veze sa ovom današnjom

Svi smo već odavno naučili da je Olimpijada počela u Grčkoj pre 2.700 godina, ali to nije ista Olimpijada koju sada gledamo svake četvrte godine. Na prvoj Olimpijadi 776. godine pre nove ere bilo je samo jedno takmičenje, ne više njih kao sada - i to je bila sprinterska trka na 200 metara. Zapravo, samo trkači su se takmičili na prvih 15 igara. I, nije bilo medalja, već je pobednik dobijao venac od maslinovih grančica i eventualno novac ili tegle sa maslinovim uljem.

Moderna Grčka je samo deo onoga što je nekada bila

Zapravo, moderna Grčka je centar civilizacije antičke Grčke koja se nekada prostirala preko južne Italija, obalskih predela Turske, kao i preko kolonija u Africi, Francuskoj i Španiji. U najboljim momentima imperije, Grčka je dopirala i do Rusije.