UPOZNAJMO SRBIJU: Tara, lepotica koja pamti staru ljubav! (FOTO, VIDEO)

Na krajnjem zapadu Srbije, na granici sa Bosnom i Hercegovinom, ušuškana Drinom, nalazi se planina Tara. Nacionalni park Tara pokriva njen najveći deo.

Do samog parka može se doći iz tri pravca:

• putem Bajina Bašta – Kaluđerske bare (16km)
• putem Bajina Bašta – Perućac – Mitrovac (27km)
• putem Kremna – Kaluđerske bare (9km)

A do Bajine Bašte iz Beograda možete doći preko Užica (180km) ili preko Valjeva (150km). Ipak, put preko Valjeva i Debelog brda nije baš najbolja opcija za zimske prilike kakve nas polako ali sigurno opsedaju. Krenite ka Užicu, da ne bude posle ono čuveno – preko preče, naokolo bliže.

Tara je ogromna i nju je moguće istraživati po celinama:

• ako ste zagriženi biciklista biće vam interesantan Tarocikl (projekat kojim je definisano 27 biciklističkih staza dužine oko 420km);

• ako ste planinar biće vam dovoljno da kročite na Taru i vaš instinkt i srdačnost meštana vodiće vas gde god je to potrebno;

• ako volite auto-moto sportove sigurno već znate da su Bajina Bašta i Tara centar auto reli sporta u Srbiji. Svake godine se odigravaju nadmetanja u relijima "Brdska auto trka", "Reli Tara – Memorijal Obrena Tešića" i "YU reli".

No, ako ste pak došli u kulturno-istorijsku posetu, ne brinite – i za vas ima mnogo toga što vredi videti.

Na severnim obroncima Tare nalazi se manastir Rača – zadužbina kralja Dragutina, podignuta u 13. veku. Ovaj manastir bio je centar prepisivanja i pisanja crkvenih spisa, a i danas se Račanska prepisivačka škola smatra čuvarem nacionalnog identiteta. U manastiru Rača je tokom Drugog svetskog rata čuvano Miroslavljevo Jevanđelje, a tu je službovao i blaženopočivši patrijarh Pavle.

Na Kaluđerskim barama (2,5km od centra bara) nalaze se Manastirski stanovi – deo manastira Rača koji čine stanovi sa malom crkvom gde se drže bogosluženja za važnije verske praznike. Nedaleko od stanova možete pronaći i etno-domaćinstvo. Devet autentičnih tradicionalnih objekata iz sela Zaovine premešteno je tu sredinom osamdesetih godina prošlog veka, u cilju edukacije i prezentacije tradicionalnog načina gradnje i života na ovom prostoru. Od tih devet objekata, danas postoje četiri.

Na Tari možete obići i nekoliko vodenica, među kojima su dve spomenici kulture – ona na Solotuši i ona na reci Vrelo.

Ukoliko se zaputite ka dečjem odmaralištu Mitrovac, nikako ne propustite Tepih livadu – tresište koje je naziv dobilo baš po tome što šetnja po njemu stvara osećaj šetnje po tepihu – usled ugibanja tresetnih slojeva. Tresetište je počelo da se akumulira krajem Ledenog doba i i dalje raste – oko 1mm godišnje. Gaženje i korišćenje treseta najstrožije je zabranjeno, te se po tom lokalitetu možete kretati samo za to određenim ograđenim stazama.

Vidikovac Banjska stena (neki je zovu i Kozija) nalazi se 10km od Mitrovca. Put do njega je obeležen, te se ne možete zagubiti, a tamo vas čekaju klupe sa kojih možete da uživate u pogledu na kanjon Drine, veštačko jezero Perućac i područje Osata u BiH. Naziv ovog vidikovca potiče od naziva Banjskog vrela koje izbija u samom podnožju vidikovca.

Flora Tare, sa preko 1000 vrsta, zauzima gotovo trećinu biljnog bogatstva Srbije. U njenim šumama vladaju mrki medvedi i divokoze, kao i endemit – Pančićev skakavac. Na Tari se nalazi preko 130 vrsta ptica i 37 vrsta riba.

Ova planina bogata je i vodama. Brojni potoci i rečice vas čekaju na planini, ali i nekoliko vodopada od kojih su najpoznatiji Veliki i Mali Skakavac. Podno Tare, 13km uzvodno od Bajine Bašte, nalazi se reka Vrelo koju su ljudi nazvali reka Godina, jer je dugačka tačno 365m. Za nju se govori i da ispunjava želje, pa je to samo još jedan razlog da posetite ovaj kraj Srbije. Tu je, naravno, Drina na kojoj se splavari i peca, kao i jezera Perućac i Zaovine. Zaovine su čuvene kao mesto na kojem je otkriven živi fosil biljnog sveta, čuvena Pančićeva omorika...

Dakle – Tara je raj za pecaroše, ali i ljubitelje hrane! Počevši od fenomenalnih pita, velikog dara za spravljanje kvalitetnih mlečnih proizvoda, ali i za okretanje mesnatih radosti na ražnju. Ipak, pored toliko voda, ne može da prođe bez ribljih specijaliteta – neki iz redakcije poručuju da nikako ne propustite dimljenu perućačku pastrmku!

PS. - Kad krenete kući, nizvodno od Bajine Bašte naletećete na najfotografisaniji motiv - baš onaj koji mnoge strance dovodi u zapadnu Srbiju - kućicu na steni!