Mesto spasa za maloletne prestupnike
Žuta zgrada u ulici Bulevar oslobođenja mesto je gde se zbrinjavaju deca ulice, žrtve nasilja, strani maloletnici, ali i prestupnici. Različite životne priče dovele su ih u Zavod za vaspitanje dece i omladine gde im je pružena sva neophodna pomoć i nadzor od 24 sata dnevno. Spas od ulice, bezbednost od kršenja zakona i utočište kada se pređu granice nalaze na jednom mestu.
Zbog nastave koja je u toku, ali i lošeg vremena, dvorište, koje inače vrvi od dece, skoro je prazno. Jedan od četiri ulaza ove zgrade vodi u kancelarije direktora i nadležnih, dok ostali ulazi precizno odvajaju tri radne jedinice Zavoda: Centar za smeštaj dece za izrečenim vaspitnim merama, Centar za smeštaj stranih maloletnih lica i Prihvatilište sa prihvatnom stanicom. Kancelarija direktora ispunjena je peharima, crtežima i radovima dece koja borave ovde. Svaki pehar ima svoju zaslugu.
"Ovaj grb su recimo oni radili, ove ikone... To su raznorazni pehari, takmičenja, sportske igre, fudbal, košarka, šah, stoni tenis, boks, pecanje, to je samo jedan deo pehara koje su oni osvojili u zadnjih pet godina", objašnjava direktor Zavoda Dragan Rolović.
Međutim, njihov život je mnogo drugačiji, posebno kada su u pitanju maloletni delinkventi od 14 do 18 godina. Zbog određenih prekršaja, pre svega lakših, sud im dodeljuje kao izrečenu meru boravak u ovoj ustanovi koji može da traje od 6 meseci do dve godine, gde se radi na njihovom ponašanju i vaspitanju. Nakon smeštaja pravi se individualni plan koji se svakom detetu pojedinačno prilagođava, pri čemu su pod nadzorom 24 sata i dele se u vaspitne grupe. Tim tretmanom predviđene su posete, ali i odlasci na vikende.
Kako izgleda prilagođavanje?
"Uglavnom dođu sa suzama, a tako i odu. Dođu u suzama zato što su došli u dom, pa su nesrećni, ko zna šta će da im se desi, a odu u suzama, jer se vežu jedni za druge, vežu se za osoblje, vaspitače, ustanove, ipak im mi puno toga pružamo ovde. Već samim tim što su došli u ovu ustanovu, pre samog dolaska su shvatili da su udarili u zid", priča dugogodišnji vaspitač i direktor.
Njihov svakodnevni život ovde poprima drugačiji oblik. Krađe i prevare zamenjene su knjigama i razgovorima, a kada se u potpunosti prilagode, shvate da počinju da žive normalnim životom druge dece i da im je pruženo možda i više nego što bi mogli da imaju.
"Ja lično mislim da im je pruženo i više, krenete od tih banalnih stvari od toga da sigurno dobijaju četiri obroka vrlo kvalitetna u toku dana, pa idete preko toga da ne moraju da razmišljaju da li imaju sveske, olovke, knjige, da li ima vremena neko da im pomogne u učenju, do toga da li im je garderoba čista ili nije. Ovde su oslobođeni od razmišljanja o tim nekim stvarima šta da obuku, jedu, obuju, da li će neko da im posveti vreme koje im je potrebno, uvek imaju mogućnost da komuniciraju sa nekim od stručnih radnika i danju i noću".
Kako izgleda dan u domu?
"Sušinski postoji dnevni plan rada vaspitne grupe i to je kostur koga se pridržavaju sve vaspitne grupe. To znači, određeno vreme za ustajanje, vreme za uređenje prostorije, nameštanje kreveta, održavanje lične higijene, onda određeno vreme za doručak, posle doručka recimo odlaze u školu", objašnjava Rolović.
Program osnovne i srednje škole "Vožd", smeštene u prostorijama u sklopu Zavoda, koji pohađaju i deca iz drugih ustanova socijalne zaštite, prilagođen je školskom uzdrastu svakog deteta, koji nakon što se osnovno obrazuju, imaju priliku da nauče neki zanat. Nakon časova i ručka, slobodno vreme provode na sportskim terenima, na umetničkim radionicama ili internet klubu. Na informativnom sastanku pričaju sa vaspitačem o dešavanjima, a zatim sa svakim detetom pojedinačno rade psiholozi i pedagozi. Preostaje vreme za učenje, rešavanje zadataka i večeru da bi se na spavanje otišlo u 23 sata.
Kakav je život deteta kada vaspitna mera istekne?
Nakon isteka izrečene mere oni su prepušteni sebi. Sredina, prihvatanje, ali i njihova odluka da li će nastaviti dalje ili se vratiti prethodnom načinu života određuju njihovu budućnost.
"Nije veliki broj onih koji se vrate na stare staze, zavisi od toga kako ga je prihvatila sredina, da li mu je obezbeđen neki oblik egzistencije, da li ima smeštaj ako nema roditelja, da li ima posao ili pomoć od strane centra. Logično je da ima predrasuda, ali kad se nađete u životnoj situaciji ja mislim da ih ljudi više prihvataju njih rađe, nego nekog drugog. U dobrom broju nam se ili javljaju ili nas obilaze, a ono što je njihova karakteristika jeste da znaju da budu zahvalni.", kaže direktor.
