Mladi u EU bez posla: Izgubljena generacija
Švajcarska ima skoro osam miliona stanovnika. Skoro isto toliko mladih u Evropi je bez ikakvog radnog mesta, uključujući i mesta za stručnu obuku. To je rezultat studije „Nezaposlenost mladih u Evropi“ koju je Centar za evropska ekonomska istraživanja uradio po nalogu fondacije Robert-Boš. Više od 50 odsto mladih Španaca je 2012. godine bilo bez stručne obuke ili posla. Slično stanje je i u Grčkoj.
Ingrid Ham, direktorka fondacije kaže da su takvi podaci alarmirajući. „Može se reći da imamo izgubljenu generaciju. Stručnjaci znaju da takvi ožiljci na samom početku radnog života dugo ostaju, imaju dugoročne posledice“, kaže Ham. „To je situacija koja je jedna vrsta socijalnog rizika iz kojeg se više ne izlazi“, kaže Ham.
Mnogo je razloga za visoku nezaposlenost mladih, nije to samo privredna kriza. „Nezaposlenost mladih nije ništa novo. To je strukturalni problem. To je postojalo i pre deset godina“, kaže stručnjak ZEW-a za tržište rada, Holger Bonin.
Stručnjaci smatraju da u obrazovnom sistemu ima dosta nedostataka. U Italiji npr. od 1995. godine nisu povećavani izdaci za školski sistem. U Španiji, svaka peta mlađa osoba napušta školu. S druge strane je povećan broj mladih koji su završili fakultet. Naime, svaka druga osoba koja je ostane u obrazovnom sistemu, završava školovanje sa fakultetskom diplomom, prenosi "Dojče vele".
Više od polovine radno sposobnih ljudi mlađih od 25 godina u Španiji, Italiji i Portugalu, 2012. godine su imali ograničene radne ugovore. U Španiji se trenutno otvaraju centri za dualni školski sistem po uzoru na Nemačku. Reč je o sistemu u kojem mladi istovremeno pohađaju stručnu obuku i rade.
Stručnjaci traže i veći angažman sindikata. Stručnjak ZEW-a Bonin kaže da je dobra stručna obuka u nekoj firmi - skupa. Zato u Nemačkoj mladi preuzimaju deo troškova tako što su za vreme obuke malo plaćeni. Takav sistem podržavaju nemački sindikati, dok na jugu evrope postoji veliko protivljenje da se prihvate male početne plate.
Stručnjaci smatraju da željene rezultate neće dati ni pokušaj Evropske komisije da tzv. „garancijom za mlade“ savlada nezaposlenost mladih na jugu Evrope. Konceptom je predviđeno da osobe mlađe od 25 godina posle četveromesečnog bezuspešnog traženja moraju dobiti posao, mesto za stručnu obuku ili praksu u nekoj firmi. Za taj projekat je Evropska komisija planira 21 milijardu eura.
„Države EU bi trebalo da se usredsrede na to kako dokvalifikovati mlade koji nisu završili srednju školu“, kaže Klemens Fuest. Osim toga se mora poboljšati kvalitet savetovanja i posredovanja u zapošljavanju.
Kratkoročno je sada važno mlade ljude bolje informisati o pronalaženju posla u inostranstvu, motivisati ih i pomoći im kod prvih koraka. Zakonski preduslovi za poslovnu mobilnost unutar EU su stvoreni.
Međutim, kao i ranije, postoji veliki broj praktičnih prepreka, kao što je nepoznavanje stranih jezika. Holger Bonin zbog toga zahteva bolju razmenu informacija unutar EU. „Iako preduzimamo velike napore i živimo u vreme interneta, još uvek nemamo transparentno evropsko tržište rada i posredovanja prilikom zapošljavanja. To još uvek ne funkcioniše“, kaže Bonin.
