MMF i EU: Za oporavak Grčke potrebno 78 milijardi evra
Poverioci grčkog duga traže od vlade u Atini "dodatne budžetske uštede", jer smatraju da je zbog obustave poslovanja banaka dodatno oslabljena grčka privreda i da zato nije dovoljan program reformi i ušteda javnih troškova koji je dostavila Grčka da dobila novi program pomoći za izlazak iz teške finansijske krize.
To tvrde izvori na zasedanju ministara finansija Evrozone kojima su poverioci, Evropska komisija (EK), Evropska centralna banka (ECB) i Međunarodni monetarnih fond (MMF), predočili ocenu programa koji je dostavila vlada u Atini, naznačivši da je to "dobra osnova za pregovore".
Poverioci upozoravaju da će, ukoliko Evropski mehanizam za stabilnost finansijski ne dostavi sveža sredstva, "neumitno doći do kolapsa banaka i znatno većeg pada grčke privrede" koja je ponovo u recesiji.
Povećanje PDV-a nije dovoljno
Takođe se ocenjuje da se predlozi grčke vlade približavaju zahtevima poverilaca da se povećanjem PDV-a i smanjivanjem izdataka za penzije troškovi budžeta smanje za 2,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno oko 4,5 milijardi evra.
Ali EK, ECB i MMF smatraju da to više nije dovoljno jer zbog urušavanja makroekonomskih i finansijskih uslova predlozi Atine više nisu dovoljni da se postignu budžetske uštede, a strahuje se i da povećanje poreza može ugroziti privredni rast.
Prema izveštaju EK, ECB i MMF, Grčkoj je za oporavak potrebno između 74 i 78 milijardi evra, dok bi se o eventualnom produžetku rokova za otplatu grčkog duga raspravljalo kasnije, tek pošto se dođe do dopune i nagodbe o programu koji je ponudila Atina.
Poverioci zahtevaju i snažniju reformu tržišta rada i veće mogućnosti otpuštanja s posla, dok je kritika upućena i račun predloga grčke vlade kad je reč o reformi penzionog sistema.
Oni upozoravaju da bi, u slučaju da ne dođe do dogovora o programu pomoći Grčkoj, a u situaciji kad je bankarski sistem na rubu kraha, bankrot Grčke "imao moguuće ozbiljne posledice po još neke zemlje zone evra".
