MONSTRUM IZ PROŠLOSTI: Njegove žrtve su bila isključivo deca

Džesi Pomeroj je rođen u Čarlstaunu (Masačusets), 29. novembra 1859. godine. Odmalena se poprilično razlikovao od drugih. Imao je oštećenje na desnom oku, tako da je neprijatno delovao na okruženje. Bio je na meti podsmeha druge dece, koji su bili krupniji, stariji i jači od njega, a on je to nadoknađivao tako što je maltretirao mlađe, sitnije i slabije od sebe.

Bio je osobenjak, koji je najradije provodio vreme čitajući jeftine romane objavljivane u to vreme, priče pune krvi, seksa, ratova, borbi i sakaćenja. Njegov brat Čarls, stariji 17 meseci, zanemarivao ga je, a otac Tomas Pomeroj ga je često tukao bičem ili kožnim kaišem, tražeći da se skine go.

Jedina osoba u njegovom životu koja mu je donekle pružala utehu i razumevanje bila je njegova majka Rut En Pomeroj. Bila je uverena da je problematičan zbog zlostavljanja.

Kada bi drugi prestali njega da maltretiraju, i on bi prestao da maltretira druge. Čak i kada je počeo da muči i ubija manje životinje, Rut An je to doživljavala kao izraz njegove tuge.

Dečak mučen i ubijen, a devojčica nestala

Avgusta 1872. na plaži Južnog Bostona nađen je dečak koji je bio žrtva mučenja.

Onda se desio novi slučaj. Policija je u Južnom Bostonu našli dečaka koga je neko pretukao i vezao za telefonski stub. Ali, za razliku od ostalih žrtava, poslednja je veoma dobro opisala napadača, uključujući i činjenicu da je imao neobično desno oko, belo, nalik na kliker.

Džesi Pomeroj je uhapšen, a s obzirom da je bio maloletan, osuđen je na šest godina u kazneno-popravnoj ustanovi u Vestborou.

Majka, je, međutim, uspela da ga izvuče već posle nekoliko meseci, a 18. marta 1874. nestala je Kejti Karen, koja je izašla iz kuće da kupi svesku i više se nikada nije vratila.

Istraga je pokazala da je poslednji put viđena u prodavnici Pomerojevih, gde je Džesi radio.

Dečak izboden i zapaljen

Oko pet nedelja posle Kejtinog nestanka, pronađen je ubijeni dečak na plaži, Horas Milen.

Unakaženo telo gotovo potpuno nago bilo je prekriveno ubodnim ranama, od kojih je jedna, poput prstena, okruživala vrat.

Izgledalo je kao da mu je neko zabio oštar predmet u oko, a genitalije su mu bile skoro odsečene. Povrh svega, telo je zapaljeno.

Detektivi koji su istraživali slučaj, otkrili su dva svedoka koja su toga dana bila na plaži, nedaleko od mesta zločina, i videli jednog dečaka kako beži.

Kada su Pomeroja priveli u policiju, đonovi na njegovim cipelama odgovarali su tragovima ostavljenim na pesku.

Da bi se utvrdilo kako je jedno dete moglo da počini tako gnusne zločine, angažovani su stručnjaci.

Neverica da je dete spremno da učini takve zločine

Stručnaci su govorili  da Džesi boluje od neke nasledne psihičke bolesti (mada u njegovoj porodici nije nađen takav slučaj), da je bio iz rasturene porodice (to je bilo tačno), da je bio žrtva psihičkog i fizičkog zlostavljanja, zbog čega je i sam počeo da zlostavlja i poželeo da ubija.

Možda je bio ljubomoran na drugu decu, na njihov izgled i tople domove, a možda je samo oživljavao nasilje o kome je čitao u romanima. Možda je rođen kao loša osoba. Istina je da su sva objašnjenja bila logična.

Džesi Pomeroj je imao sve ove karakteristike, uz mnoge druge. Iako je proglašen krivim za ubistvo Horasa Milena i Kejti Daren i osuđen na smrt, kazna mu je preinačena u doživotnu robiju, u samici.

Sedmog septembra 1876, samo tri meseca pre nego što je napunio 17 godina, završio je u Državnom zatvoru Masačusetsa u Čarlstaunu, gde je dočekao starost.

Godine 1929. je zbog slabog zdravlja premešten je u Bolnicu za neuračunljive zločince u Bridžvoteru, gde je preminuo 29. septembra 1932. Posle “Ptičara iz Alkatraza” Roberta Frenklina Strauda, on je drugi po dužini kazne izdržane u samici (41 godinu).