МОНСТРУМ ИЗ ПРОШЛОСТИ: Његове жртве су била искључиво деца

Џеси Померој је рођен у Чарлстауну (Масачусетс), 29. новембра 1859. године. Одмалена се поприлично разликовао од других. Имао је оштећење на десном оку, тако да је непријатно деловао на окружење. Био је на мети подсмеха друге деце, који су били крупнији, старији и јачи од њега, а он је то надокнађивао тако што је малтретирао млађе, ситније и слабије од себе.

Био је особењак, који је најрадије проводио време читајући јефтине романе објављиване у то време, приче пуне крви, секса, ратова, борби и сакаћења. Његов брат Чарлс, старији 17 месеци, занемаривао га је, а отац Томас Померој га је често тукао бичем или кожним каишем, тражећи да се скине го.

Једина особа у његовом животу која му је донекле пружала утеху и разумевање била је његова мајка Рут Ен Померој. Била је уверена да је проблематичан због злостављања.

Када би други престали њега да малтретирају, и он би престао да малтретира друге. Чак и када је почео да мучи и убија мање животиње, Рут Ан је то доживљавала као израз његове туге.

Дечак мучен и убијен, а девојчица нестала

Августа 1872. на плажи Јужног Бостона нађен је дечак који је био жртва мучења.

Онда се десио нови случај. Полиција је у Јужном Бостону нашли дечака кога је неко претукао и везао за телефонски стуб. Али, за разлику од осталих жртава, последња је веома добро описала нападача, укључујући и чињеницу да је имао необично десно око, бело, налик на кликер.

Џеси Померој је ухапшен, а с обзиром да је био малолетан, осуђен је на шест година у казнено-поправној установи у Вестбороу.

Мајка, је, међутим, успела да га извуче већ после неколико месеци, а 18. марта 1874. нестала је Кејти Карен, која је изашла из куће да купи свеску и више се никада није вратила.

Истрага је показала да је последњи пут виђена у продавници Померојевих, где је Џеси радио.

Дечак избоден и запаљен

Око пет недеља после Кејтиног нестанка, пронађен је убијени дечак на плажи, Хорас Милен.

Унакажено тело готово потпуно наго било је прекривено убодним ранама, од којих је једна, попут прстена, окруживала врат.

Изгледало је као да му је неко забио оштар предмет у око, а гениталије су му биле скоро одсечене. Поврх свега, тело је запаљено.

Детективи који су истраживали случај, открили су два сведока која су тога дана била на плажи, недалеко од места злочина, и видели једног дечака како бежи.

Када су Помероја привели у полицију, ђонови на његовим ципелама одговарали су траговима остављеним на песку.

Да би се утврдило како је једно дете могло да почини тако гнусне злочине, ангажовани су стручњаци.

Неверица да је дете спремно да учини такве злочине

Стручнаци су говорили  да Џеси болује од неке наследне психичке болести (мада у његовој породици није нађен такав случај), да је био из растурене породице (то је било тачно), да је био жртва психичког и физичког злостављања, због чега је и сам почео да злоставља и пожелео да убија.

Можда је био љубоморан на другу децу, на њихов изглед и топле домове, а можда је само оживљавао насиље о коме је читао у романима. Можда је рођен као лоша особа. Истина је да су сва објашњења била логична.

Џеси Померој је имао све ове карактеристике, уз многе друге. Иако је проглашен кривим за убиство Хораса Милена и Кејти Дарен и осуђен на смрт, казна му је преиначена у доживотну робију, у самици.

Седмог септембра 1876, само три месеца пре него што је напунио 17 година, завршио је у Државном затвору Масачусетса у Чарлстауну, где је дочекао старост.

Године 1929. је због слабог здравља премештен је у Болницу за неурачунљиве злочинце у Бриџвотеру, где је преминуо 29. септембра 1932. После “Птичара из Алкатраза” Роберта Френклина Страуда, он је други по дужини казне издржане у самици (41 годину).