Most ljubavi u „Njujork tajmsu“
I oni koji nikada nisu kročili u Vrnjačku Banju čuli su za Most ljubavi, o čiju ogradu zaljubljeni kače katance, kao zalog neraskidive veze.
Most je nekada davno bio omiljeno sastajalište učiteljice Nade i vojnika Relje. Na tom mestu su ih viđali i divili se njihovoj ljubavi. Sa dolaskom novih ratova i novih stradanja, legenda je zaboravljena, sve dok Desanka Maksimović nije čula za ovu priču od meštana Banje.
Inspirisana tužnom pričom, napisala je jednu od svojih najlepših ljubavnih pesama „Molitva za ljubav“, i tako sačuvala legendu od zaborava. Desanaka svojom pesmom koja će večno živeti, i zaljubljeni parovi, zaključavanjem katanca na mostu, čuvaju uspomenu na Nadu i Relju i jednu veliku ljubav koja se nažalost neslavno završila, ali je svakako vredna pomena.
“Njujork tajms” je u tekstu “Zveket ljubavi na mostovima u Parizu“, pomenuo Vrnjačku Banju i “Most ljubavi“ koji ima najdužu tradiciju.
„Iako su katanci ljubavi počeli da se pojavljuju na pariskim mostovima od 2008. godine, njihova istorija stara je najmanje 100 godina. Postoji srpska priča o melanholiji Prvog svetskog rata, koja prepričava ljubav mlade učiteljice u Vrnjačkoj Banji i vojnika koji treba da ide na front. Kada je Srbija pala, vojnik je oženio drugu ženu u Grčkoj, gde se borio i nikada se nije vratio u Vrnjačku Banju“, piše u tekstu “Njujork tajmsa”.
Danas na “Mostu ljubavi” u Vrnjačkoj Banji, zaljubljeni parovi sa željom da sačuvaju svoju ljubav, na katancu ispisuju svoja imena, zaključavaju katanac za ogradu mosta i ključ bacaju u reku, u nadi da će njihova ljubav večno trajati.
