Sankcije Rusiji koštale bi nas 900 miliona evra!
Sankcije koje je Moskva uvela nekim zemljama mogu da posluže Srbiji da lakše plasira robu u Rusiju, a stručnjaci kažu da bi trebalo detektovati potencijalne izvoznike i organizovati male proizvođače. U svakom slučaju odluka da ne uvedemo sankcije Rusiji Srbiju je spasila ogromnog troška koju bi izazvala zabrana, da se odnosi i na nas.
No, pitanje je da li je ovo šansa da izvučemo veću dobit i iskoristimo embargo koji je Rusija uvela vodećim zemljama?
''Pozvali smo sve opštine da detektuju potencijalne izvoznike, već smo poslali informatore o specifičnim uslovima koje ruske fitosanitarne inspekcije primenjuju, a u mnogome tehnički još uvek nismo opremljeni'', kaže predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić za RTS.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže da bi trebalo organizovati male proizvođače i investirati u hladnjače i prerađivačke kapacitete. Država bi morala da investira u jedan veliki distributivni centar, mi treba da iskoristimo šansu, objašnjava on.
Prošle godine Rusija je uvezla hranu vrednu 42 milijarde dolara. Srbija je tu sa 185 miliona dolara. Ta cifra bi trebalo da bude mnogo veća.
Rusija je ukupno peti po redu spoljnotrgovinski partner naše države. Ukupna robna razmena naše dve države u 2012. dostigla je 2,7 milijardi i u stalnom je rastu.
Premijer Aleksandar Vučić kaže da je Srbija na evropskom putu, ali da ne uvodi sankcije Rusiji. To znači da Srbija mora da štiti ekonomsku i političku budućnost. Mi smo zavisni od ruskog gasa, od našeg izvoza u Rusiju, posebno poljoprivrednih proizvoda, kaže Vučić za RTS.
Ta politika nesvrstanih spasila nas je gubitka profita.
U Rusiju smo prošle godine izvezli robu u vrednosti od 871 miliona dolara. Da smo uveli sankcije Rusiji, zabrana bi se odnosila i na nas, pa je jasno da smo neuvođenjem sankcija izbegli ogroman gubitak, od skoro 900 miliona.
Da bi Srbija mogla znatno da poveća izvoz robe u Rusiju, čime bi mogao da bude kompenzovan izostanak uvoza robe iz drugih država, tvrdi i ambasador Srbije u Moskvi Slavenko Terzić.
Ruski mediji su, prenoseći izjavu ambasadora Terzića, naveli da je on pomenuo izvoz svežeg voća i povrća, posebno jabuka i šljiva, kao i smrznutog i konzerviranog voća i povrća, ali i mesnih proizvoda.
Potencijalno, Srbija može da poveća izvoz svežeg, sušenog i prerađenog mesa, kobasica i konzervisanih proizvoda. Manje važan proizvod srpskog izvoza je vino. Moguće je i da se poveća izvoz alkoholnih proizvoda, rekao je Terzić.
Prema njegovim rečima, Srbija je veoma interesantan partner za Rusiju u smislu trgovinskog i ekonomskog obima, iako on ranije nije bio visok.
