Санкције Русији коштале би нас 900 милиона евра!
Санкције које је Москва увела неким земљама могу да послуже Србији да лакше пласира робу у Русију, а стручњаци кажу да би требало детектовати потенцијалне извознике и организовати мале произвођаче. У сваком случају одлука да не уведемо санкције Русији Србију је спасила огромног трошка коју би изазвала забрана, да се односи и на нас.
Но, питање је да ли је ово шанса да извучемо већу добит и искористимо ембарго који је Русија увела водећим земљама?
''Позвали смо све општине да детектују потенцијалне извознике, већ смо послали информаторе о специфичним условима које руске фитосанитарне инспекције примењују, а у многоме технички још увек нисмо опремљени'', каже председник Привредне коморе Србије Жељко Сертић за РТС.
Агроекономски аналитичар Милан Простран каже да би требало организовати мале произвођаче и инвестирати у хладњаче и прерађивачке капацитете. Држава би морала да инвестира у један велики дистрибутивни центар, ми треба да искористимо шансу, објашњава он.
Прошле године Русија је увезла храну вредну 42 милијарде долара. Србија је ту са 185 милиона долара. Та цифра би требало да буде много већа.
Русија је укупно пети по реду спољнотрговински партнер наше државе. Укупна робна размена наше две државе у 2012. достигла је 2,7 милијарди и у сталном је расту.
Премијер Александар Вучић каже да је Србија на европском путу, али да не уводи санкције Русији. То значи да Србија мора да штити економску и политичку будућност. Ми смо зависни од руског гаса, од нашег извоза у Русију, посебно пољопривредних производа, каже Вучић за РТС.
Та политика несврстаних спасила нас је губитка профита.
У Русију смо прошле године извезли робу у вредности од 871 милиона долара. Да смо увели санкције Русији, забрана би се односила и на нас, па је јасно да смо неувођењем санкција избегли огроман губитак, од скоро 900 милиона.
Да би Србија могла знатно да повећа извоз робе у Русију, чиме би могао да буде компензован изостанак увоза робе из других држава, тврди и амбасадор Србије у Москви Славенко Терзић.
Руски медији су, преносећи изјаву амбасадора Терзића, навели да је он поменуо извоз свежег воћа и поврћа, посебно јабука и шљива, као и смрзнутог и конзервираног воћа и поврћа, али и месних производа.
Потенцијално, Србија може да повећа извоз свежег, сушеног и прерађеног меса, кобасица и конзервисаних производа. Мање важан производ српског извоза је вино. Могуће је и да се повећа извоз алкохолних производа, рекао је Терзић.
Према његовим речима, Србија је веома интересантан партнер за Русију у смислу трговинског и економског обима, иако он раније није био висок.
