RAZLOZI: Šta je Zvezdu dovelo do trijumfa, a Partizan do poraza?

Fudbal je najzad pobedio! Živeo derbi. Ovaj 149. okršaj večitih rivala Crvene zvezde i Partizana po mnogo čemu je potsetio na neka bolja vremena, fudbalskije poteze, sportskiju atmosferu. Ni otrovne strele pred okršaj crveno- i crno belih nisu uspele da pokvare fudbalski utisak i vrate ono zbog čega se ovi mečevi zovu fudbalska svetinja.

Poraženi su priznali zaslužen poraz, ne tražeći krivca u nekome drugom, pobeđeni svesni da je dobijena bitkka ali ne i rat. Dvojica trenera u svom prvom međusobnom okršaju na terenu izveli su najbolje što imaju u ovom trenutku. A, Zvezda očigledno ima bolje pojedince, mada su pre derbija mnogi sumnjali u to.

Prevagu je doneo vezni red. Katai, Donald i Grujić potpuno su neutralisali Partizanove “arhitekte” igre Ilića, Brašanca  i Babovića. Ideja Milinkovića da iskusni vezisti uspostave kontrolu igre i dobiju bitku nad debitantima Grujićem i Donaldom nije bila plodonosna. Marko Grujić pokazao je rutinu i mirnoću prekaljenog asa, a po fudbalskim potezima i rešenjima pokazao da mu je mesto u samom vrhu srpskog, a ako ovako nastavi i evropskog fubala. Donald je pojačanje za medalju, otkrovenje na našim terenima. “Pohapsio” je sve što je moglo da ugrozi Zvezdinu dominaciju u srednjem redu, nije gubio glavu i pravio greške. A, lucidni Alekdsandar Katai pokazao zašto su mu dali “mitski broj 10. On ga je ovakvim potezima i zaslužio.

Dugo je Grof Božović odolevao kriičarima zbog “protežiranja” Uga Vijeire u napadu, a “zapostavljanju” Luke Jovića. Međutim, veliki igrač pokaže se veliki na mečevima od kojih se ledi krv u žilama. A, Ugo je pokazao da je baš takav. Njegovi golovi mogu da konkurišu za evropske špice.

Novajlija Srnić je sagoreo u prevelikoj želji da se dokaže kao opravdano pojačanje, ali ne treba ga osuđivati. Pred njim je tek dokazivanje i dobra karijera, a mlađani Srđan Plavšić je sa pravom već stekao epitet ljubimca Delija. Namestio je pr vi gol Vijeiri, stavljao Partizanovu odbrabnu na hiljadu mulka, trčao kao “atom mrav”... Jedino na najvišem nivou nije bila zadnnja linija. Pavićević i Jovanović nisu smeli da dozvole da im se Alen Stevanović onako ušeta u šesnaesterac i da gol i opasni Abubakar Oumaru uđe u dve “zicer šanse”.

Treba pohvaliti i Damira Kakrimana, sjajnog čoveka i golmana, koji je dočekao svojih pet minuta i već na prvom derbiju pokazao da Zvezda odlaskom Rajkovića neće ostati bez pouzdanog čuvara mreže. A, sve pohvače pripadaju Argentincu Luisu Ubanjezu, koji je ekstra pojačanje. Iako još nedovoljo oporavljen, zatvorio je Partizanovog “Mesija” Andriju Živkovića, da se ovaj nije primećivao, a usput dobro odradio ofanzivu.

Što se trenera tiče, Božoviće jasno gura svoju fudbalsku filozofiju da je napad najbolja odbrana i uporno radi na stvaranju tima za takav način igre. Milinković je u prethodim mečevima težio isto ka tom modelu, ali je sad njegiov tim naišao na bolje i nije mogao da progura te ideje trenera.

Činjenica je da Zvezda ima bolji i perspewktiviji tim a zasluge za to treba pripisati upravi u ostavci, odnosno onima koji su ih doveli I skautirali. Jer ovog leta nije bilo promašaja kao u dosadašnjim prelaznim rokovima.