РАЗЛОЗИ: Шта је Звезду довело до тријумфа, а Партизан до пораза?

Фудбал је најзад победио! Живео дерби. Овај 149. окршај вечитих ривала Црвене звезде и Партизана по много чему је потсетио на нека боља времена, фудбалскије потезе, спортскију атмосферу. Ни отровне стреле пред окршај црвено- и црно белих нису успеле да покваре фудбалски утисак и врате оно због чега се ови мечеви зову фудбалска светиња.

Поражени су признали заслужен пораз, не тражећи кривца у некоме другом, побеђени свесни да је добијена bitkka али не и рат. Двојица тренера у свом првом међусобном окршају на терену извели су најбоље што имају у овом тренутку. А, Звезда очигледно има боље појединце, мада су пре дербија многи сумњали у то.

Превагу је донео везни ред. Катаи, Доналд и Грујић потпуно су неутралисали Партизанове “архитекте” игре Илића, Брашанца  и Бабовића. Идеја Милинковића да искусни везисти успоставе контролу игре и добију битку над дебитантима Грујићем и Доналдом није била плодоносна. Марко Грујић показао је рутину и мирноћу прекаљеног аса, а по фудбалским потезима и решењима показао да му је место у самом врху српског, а ако овако настави и европског фубала. Доналд је појачање за медаљу, откровење на нашим теренима. “Похапсио” је све што је могло да угрози Звездину доминацију у средњем реду, није губио главу и правио грешке. А, луцидни Алекдсандар Катаи показао зашто су му дали “митски број 10. Он га је оваквим потезима и заслужио.

Дуго је Гроф Божовић одолевао криичарима због “протежирања” Уга Вијеире у нападу, а “запостављању” Луке Јовића. Међутим, велики играч покаже се велики на мечевима од којих се леди крв у жилама. А, Уго је показао да је баш такав. Његови голови могу да конкуришу за европске шпице.

Новајлија Срнић је сагорео у превеликој жељи да се докаже као оправдано појачање, али не треба га осуђивати. Пред њим је тек доказивање и добра каријера, а млађани Срђан Плавшић је са правом већ стекао епитет љубимца Делија. Наместио је пр ви гол Вијеири, стављао Партизанову одбрабну на хиљаду мулка, трчао као “атом мрав”... Једино на највишем нивоу није била zadnnja линија. Павићевић и Јовановић нису смели да дозволе да им се Ален Стевановић онако ушета у шеснаестерац и да гол и опасни Абубакар Оумару уђе у две “зицер шансе”.

Треба похвалити и Дамира Какримана, сјајног човека и голмана, који је дочекао својих пет минута и већ на првом дербију показао да Звезда одласком Рајковића неће остати без поузданог чувара мреже. А, све похваче припадају Аргентинцу Луису Убањезу, који је екстра појачање. Иако још недовољо опорављен, затворио је Партизановог “Месија” Андрију Живковића, да се овај није примећивао, а успут добро одрадио офанзиву.

Што се тренера тиче, Божовиће јасно гура своју фудбалску филозофију да је напад најбоља одбрана и упорно ради на стварању тима за такав начин игре. Милинковић је у претходим мечевима тежио исто ка том моделу, али је сад његиов тим наишао на боље и није могао да прогура те идеје тренера.

Чињеница је да Звезда има бољи и perspewktiviji тим а заслуге за то треба приписати управи у оставци, односно онима који су их довели И скаутирали. Јер овог лета није било промашаја као у досадашњим прелазним роковима.