Na otkrivanje reumatskih bolesti čeka se i do godinu dana
ARANÐELOVAC - Pacijenti u Srbiji nekada čekaju i godinu na dijagnozu reumatske bolesti, pa bi novi kriterijumi za njeno blagovremeno otkrivanje trebalo to vreme znatno da smanje, rečeno je na kongresu Udruženja reumatologa Srbije i Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije u Aranđelovcu.
"Zahvaljujući podacima iz registra bolesti znamo da je potrebno više od godinu dana da se oboljenje otkrije. To je suviše kasno, jer se baš u prvoj godini razviju značajna oštećenja zglobova", rekao je direktor Instituta za reumatologiju Srbije i predsednik Udruženja reumatologa Srbije Nemanja Damjanov.
Damjanov je pojasnio da su jasno definisani kriterijumi kako da se rano otkriju reumatske bolesti i da je cilj da se lekari u domovima zdravlja obuče da bolest prepoznaju na vreme, navodi se u saopštenju organizatora.
"Osmislili smo program učenja lekara, više od 3.000 doktora je do sada obuhvaćeno, a imamo nameru da obiđemo sve domove zdravlja u Srbiji", objašnjava Damjanov.
Govoreći o terapiji koju primaju pacijenti u našoj zemlji, Damjanov kaže da Srbija ima sve lekove koji se koriste i u svetu i da jedino dostupnost bioloških lekova nije onakva kakva je u većini zemalja u regionu, jer samo dva odsto pacijenata prima tu terapiju.
Reumatizam je na prvom mestu oboljenja u Srbiji, tačnije tri četvrtine stanovnika Srbije boluje od nekog oblika reumatizma. Zapaljenska reumatska oboljenja javljaju se kod mlađe populacije, čak i kod dece, i to su često progresivna hronična oboljenja koja dovode do teškog invaliditeta ukoliko se pravovremeno ne dijagnostikuju i ne leče.
Damjanov je pojasnio da su reumatskim tegobama uglavnom zahvaćeni svi zglobovi, pokretni ili nepokretni, vezivno mišićno tkivo, pa i koža, a kao hronična bolest je izuzetno česta kod starih ljudi.
"Najugroženiji deo populacije je u Vojvodini koja je zbog male nadmorske visine i klimatskih uslova izuzetno pogodno tle za razvoj ove bolesti. Iako hladni i vlažni dani nisu uzrok reumatskih bolesti, znatno pogoršavaju teškoće obolelih. Zato se reumatski bolovi najviše javljaju u jesen i zimu", pojašnjava on.
Reumatska oboljenja mogu da budu toliko teška, da izazovu deformisanje zgloba ili kosti i da pacijent postane skoro nepokretan. Jedno od najtežih reumatskih oboljenja je reumatoidni artritis i u Srbiji taj zdravstveni problem ima oko 35.000 ljudi.
U saopštenju organizatora skupa navodi se da je to autoimuna, hronična bolest, koja najviše ugrožava sitne zglobove šaka i stopala, ali može da zahvati i druge zglobove. Reumatoidni artritis je sistemska bolest, što znači da može, pored zglobova, da zahvati i druge organe, poput bubrega, srca, pluća, a kod dece i oči što može dovesti do slepila.
Nepredvidivog je toka i ako se na vreme ne otkrije i ne leči brzo dovodi do invalidnosti, a povišen je rizik od koronarne arterijske bolesti, infekcije i osteoporoze utiču na skraćenje životnog veka obolelih od te bolesti.
"Da bismo što bolje edukovali pacijente u Srbiji, ove godine smo otvorili nove teme kao što su na primer "Menopauza i artritis", "Planiranje trudnoće u zapaljenskim reumatskim bolestima" i "Psihološka podrška obolelima", zaključila je predstavnica Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije Marija Kosanović.
