Na ulicama Beograda prosi 2.000 mališana
Više od 2.000 malih prosjaka prosi na ulicama Beograda, a tačna procena ne postoji iz razloga što nemaju svi dokumenta. Najčešće nije reč o organizovanom kriminalu, već o porodičnom biznisu, gde punoletni članovi porodice, organizuju svoju decu da prose.
Očigledno je da ti roditelji igraju na kartu izazivanja emocija kod prolaznika, jer deca više novca dobijaju od odraslih prosjaka koji su pritom agresivniji i napadniji. U toku jednog dana na ulici mogu da zarade više od 1.000 dinara, a neke porodice samo od toga žive.
Ukoliko zateknu nekoga da prosi, policajci iz Odeljenja za javni red i mir najpre legitimišu osobu, a potom ga odvode u službene prostorije na zvanični razgovor. Sudiji za prekršaje predaju potpisanu izjavu. Najmanju presudu za primoravanje na prošnju za punoletne osobe iznose tri godine zatvora, a za maloletnike pet godina zatvora, prenosi Alo.
Koorinator NVO “Atina” Jelena Hrnjak kaže da presude nisu u srazmeri sa količinom patnje i bola koju je žrtva preživela. “Deca prose iz različitih razloga. Neki misle da tako pomažu porodici, nisu svesni da je to prekršaj. Deca su po 10 sati na ulici, oni treba da budu u školama. Zato ih ne treba privesti, već izbaviti iz toga, a za to je potrebno da se uključe svi profesionalci. Najteže je kada na sudu deca moraju da se suočavaju sa onima koji ih eksploatišu, a to su često njihovi roditelji ili osobe koje su im bliske”, kaže Hrnjak.
Ona je dodala da nisu sva deca žrtve trgovine ljudima. Često nije u pitanju samo jedan tip eksploatacije. Na primer, devojčice koje su primorane da prose već u 12 godini su žrtve seksualne eksploatacije.
